See How They Run je kombinacija whodunit misterije i satirične komedije koju potpisuju Tom Džordž kao reditelj i Mark Čapel kao scenarista. Film je pušten u distribuciju posredstvom kompanije Searchlight Pictures 9. septembra u Velikoj Britaniji, a nedelju dana kasnije u SAD.
Radnja je smeštena u London 1952. godine i predstava Mišolovka Agate Kristi je upravo završila svoje 100. izvođenje. Njen finansijski uspeh je privukao pažnju Holivuda, a za ekranizaciju je zadužen reditelj Leo Kopernik (Edrijen Brodi). Zaplet nastaje kada on bude pronađen mrtav, a svi zaposleni u pozorištu postaju ili potencijalne ubice ili potencijalne žrtve. Slučaj dobija ekscentrični inspektor Stopard (Sem Rokvel) koji više pije nego što istražuje, a kao pomoć mu je dodeljena neiskusna i pomalo nametljiva policajka Konstabl (Saorše Ronan).
U samom uvodu nam narator (Leo Kopernik) uspostavlja scenu i osnovnu pozadinu radnje koja će se odvijati. U njegovom umu, šala se odnosi na autorku, ljude uključene u scensku produkciju i samu predstavu jer njega malo zanimaju misterije ubistva – to su predvidljive afere sa dugim prolozima koji uspostavljaju likove koji će postati osumnjičeni, lokacijom na nekom izdvojenom imanju i neizbežnim podstrekačkim incidentom u prvom činu u kome najnedopadljivi lik biva nasilno uklonjen.
U umu autora filma šala se odnosi upravo na Lea koji tek u bekstejdžu i prilikom suočavanja sa ubicom prekasno shvata da je u upravo on najnedopadljivija osoba ove priče. Od samog početka scenario teži ravnoteži istovremenog satiričnog predstavljanja i prihvatanja tradicionalnih konvencija misterije ubistva. Ostatak priče se razvija prilično rutinski, kao da pratimo dešavanja u bekstejdžu izmišljene misterije.
Kako to obično biva, osumnjičeni (koji bi mogli da postanu buduće žrtve ako motiv ubice prevaziđe reditelja) imaju dosta tajni. Među njima su producent Džon Vulf i njegova asistentkinja sa kojom ima vanbračnu vezu, kao i scenarista Mervin čije se ideje za ekranizaciju drastično razlikuju od rediteljeve. Mervin je potpuno svestan konvencija priče u kojoj se iznenada našao i, recimo, u maniru pronicljivog pisca osuđuje kliše korišćenja flešbekova za otkrivanje više informacija.
Inspektor Stopard i nije baš neki detektiv jer je previše zauzet time što je nesrećan i što pokušava da popije svoju tugu da bi se bavio istraživanjem slučaja. On je jedini dostupni detektiv jer je London u panici zbog serijskog ubice, ali mi o tome ne znamo baš ništa. Što se tiče policajke Konstabl, ona obraća previše pažnje na detalje i sve beleži u svoju sveščicu, što je dalje navodi da nakon svakog novog dokaza ili mogućeg motiva prebrzo donosi zaključke.
Scenario Marka Čapela pokušava da bude mešavina klasične misterije ubistva karakteristične za romane Agate Kristi, satirične disekcije tog žanra i vesandersonovske komedije koja se vrti oko ekscentričnih likova koji se ne brinu previše o tome ko je i ko bi mogao biti ubijen. Problem leži u tome što je scenarista zaboravio da uspostavi neke od osnovnih elemenata svoje misterije i svoje satire, pa je ono što gledamo pomalo zbrkano i bez pravog fokusa.
U teoriji je sve ovo prilično pametno, ali u praksi gledamo suprotstavljene ciljeve, pristupe i tonove bez prave brige o pojedinačnim idejama ili kako te ideje podrivaju jedna drugu. Iako ima zanimljive likove film ne funkcioniše ni kao komedija jer je previše energije scenarista uložio u zaplet – zbog toga je tempo priče previše razvučen da bi održao šaljiv ton. Što se tiče pokušaja da sve tumačimo kao direktnu, ozbiljniju misteriju, scenario previše gura i podstiče samu prirodu takvih priča da bismo je shvatili ozbiljno.
See How They Run je zbrkana mešavina satire i whodunit misterije namenjena ne previše zahtevnim ljubiteljima radova Agate Kristi – film koji nije pametan ili nepredvidiv koliko sam očekivao, ali odlična glumačka ekipa sa holivudske A liste delimično popravlja utisak.
moja konačna ocena: 6/10
