I didn’t know her. I didn’t know my daughter.
Searching je prvi dugometražni film autora Aniša Čagantija, a reč je o trileru čija je priča predstavljena na netipičan način. Naime, praktično ceo film, izuzev malobrojnih scena snimljenih napolju, prikazuje ono što se dešava na ekranu kompjutera ili smartfona. Film je debitovao na festivalu Sundance, a vremenom je ostvario solidnu zaradu na bioskopskim kasama, zahvaljujući odličnoj premisi i izvedenom vizuelnom predstavljanju priče.
Film prati porodicu Kim koju čine Dejvid (John Cho), Sara (Sara Sohn) i njihova ćerka Margo. Margo odrasta kao voljeno dete, bavi se muzikom i niže uspehe u školi. Zaplet nastaje kada Margo kao 16-ogodišnjakinja iznenada nestane. Slučaj dobija lokalni policijski agent (Debra Messing), zadužena za slučajeve nestalih osoba, a Dejvid odlučuje da potraži informacije na mestu gde postoje brojne tajne – u laptopu svoje ćerke. Očajni Dejvid mora pažljivo istražiti digitalne otiske njegove ćerke i svet društvenih mreža u potrazi za bar nekim tragom, pre nego što je zauvek izgubi.
Moram priznati da nisam očekivao da ovaj triler bude snimljen na tako hiper-moderan način, kroz tehnologiju koju koristimo za svakodnevnu komunikaciju – dobar deo vremena provodimo zureći u neki ekran, što onda ne bi gledali i film predstavljen na taj način? Kao što sam spomenuo, dobar deo filma prikazuje ekrane različitih uređaja i sve ono što se nalazi na njima, poput softvera za komunikaciju, društvene mreže, folderi, fajlovi, lajv strimovi i slično. Searching verovatno nije prvi film ovakvog tipa, ali je u predstavljanju takvog načina života veoma uspešan.
Drugi bitan faktor za uspeh i kvalitet ovog filma je činjenica da poseduje scenario koja je veoma upečatljiva misterija o nestanku tinejdžerke. Pomislio sam da će zbog načina predstavljanja priča biti limitirana prilikom predstavljanja karaktera i građenja postojane tenzije, ali sam se prevario. Autor nam donosi pre svega ličnu priču, o ocu koji je silom prilika postao detektiv i koji krivi sebe za sve što je pogrešno u životu njegove ćerke. Zečja rupa zvana internet mu omogućava da shvati koliko malo zna o svojoj ćerci, a sa svakom novom informacijom rastu njegov očaj i bol.
Impresioniralo me je kako je Čaganti već u uvodim minutima uspeo da stvori toliko simpatije prema likovima, a oni ne rade ništa drugo osim što koriste računar. Ušuškani u svet ljudskih karaktera koji rade ono što i mi, odjednom dobijamo misteriju koja se gradi na razlici između stvarnog života Margo i onoga što Dejvid misli da zna o njoj. Prateći Dejvida, mi skoro zaboravljamo da je Margo nestala, jer ne rešavamo misteriju njenog nestanka, već misteriju nje same, tačnije šta se tačno krilo iza njenih objava ili postupaka. Međutim, autor ne zabušava ni kada se radi o njenom nestanku, jer i taj segment poseduje nekoliko lepo izvedenih tvistova.
Džon Čo je lako prepoznatljivo lice iz filma o Haroldu i Kumaru, koji je više puta pokazao da se dobro snalazi i u ozbiljnijim ulogama. Ovde njegov performans zabrinutog oca još više dolazi do izražaja jer ga snima kamerica sa laptopa ili smartfona, što ostavlja veoma intiman utisak, kao da smo mi insajderi koji putem te kamerice učestvujemo u njegovim problemima. Na taj način kamera nije samo medijum za snimanje, već je i aktivan posmatrač sa konstantnim prisustvom, što se vidi u scenama kada posmatramo Dejvida dok čeka neki poziv, iako ne koristi računar.
Searching je napet i efektan triler koji poseduje postojanu misteriju, originalnu vizuelnu egzekuciju i jaku emotivnu notu – pokazuje koliko malo znamo o bliskim ljudima, iako su nam informacije udaljene svega nekoliko klikova.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
