Više puta do sada sam na sajtu isticao kvalitete južnokorejske kinematografije, koja zaista ima čime da se pohvali. Svakako najpopularniji izvozni produkt su trileri, kojima je grupa filmaša iz te zemlje dala svoj specifični autorski pečat. Njima sam posvetio dvodelni tekst preporuka za početnike, a ovoga puta posebno ističem jedan od njih. U pitanju je Memories of Murders cenjenog filmaša Jun-Ho Bonga (Joon-ho Bong).
Radnja filma je smeštena u ruralnu Južnu Koreju 1986. godine. Desila su se dva ubistva mladih devojaka, koja istražuje tandem lokalnih detektiva Park Du Men (Kang-ho Song) i Čo Jong Ku (Roe-ha Kim). Njihova istraga nema nikakve tehnike, ne ističu se svojom inteligencijom, ali koriste brutalnost, bez praktičnih rezultata. U pomoć im stiže sposobniji i iskusniji detektiv iz Seula Seo Tae Jun (Sang-kyung Kim), a uskoro se dešava i treći slučaj ubistva…
Detektivi imaju entuzijazam da otkriju počinioca, ali njihove napore ometaju neuredni postupci policije, koji ne umeju da se nose sa delikatnim postupcima obezbeđivanja lokacije i dokaza. Taj entuzijazam se vremenom svodi na premlaćivanje osumnjičenih i izvlačenje priznanja. Dolaskom gradskog detektiva njihove metode se poboljšavaju, ali i dalje nemaju počinioca. Iako je tematika mračna, kroz pojedine scene je protkan crni humor, koji se uglavnom zasniva na smotanosti naših detektiva. Tipičan primer je scena kada komentarišu kako ubica ne ostavlja dlake i jedan od njih predlaže pretragu budističkog manastira za monahom koji se depilira.
Scenario se bazira na istinitoj priči o navodno prvom serijskom ubici u istoriji Južne Koreje. Kada se uporedi sa modernim tekovinama forenzike i kriminalistike, imate utisak kao da se radnja desila pre sto godina. Upravo u tome leži i dosta napetosti, jer detektivi ne mogu jedan drugome poslati poruku tokom zasede, a DNK analiza je bila u svom začetku. Naši protagonisti sede za radnim stolom, kucaju izveštaje na pisaćoj mašini, a fotografije osumnjičenih lepe u sveske sa kratkim opisom – sve ovo ne obećava veliku efikasnost.
Krećući se linijom manjeg otpora, detektivi su voljni da zaobiđu pravila kako bi zatvorili slučajeve. Oni prate lokalne glasine, bez obzira na dokaze i usredsređuju se na mentalno obolelog čoveka, koji je bio opsednut jednom od ubijenih devojaka. Dolaskom gradskog dečka, koji ima različite ideje o tome kako istražiti slučajeve, stvara se rivalstvo između detektiva. Međutim, ono nije u domenu klišea karakterističnog za žanr, kada gradski momak otkrije kvalitet rada ruralnih detektiva. Dok prvi konstantno izbacuju ideje, pridošlica ispituje dokaze, zuri u fotografije do kasno u noć, tih je i uglavnom misli zadržava za sebe. Jedna od scena ruši to rivalstvo, kada svi zajedno shvate koliko su bespomoćni.
Režiser je stvorio pravo malo remek-delo ritma, tona i atmosfere. Koristio je brojne pejzaže mračnih polja i trava koje se polako njišu na vetru, kao i okolinu fabrike i malog sela sa uskim uličicama. Mešajući lokacije mešao je i komične detektive sa uzbudljivim scenama policijskog rada, ali i sa ponekom uznemirijućom sekvencom. U pozadini je prikazao i osećaj pretnje koji je vladao u to vreme Južnom Korejom, gde su deca vežbala postupke civilne odbrane, u očekivanju napada sa severa. Takva situacija se odrazila i na policijski posao, jer su ljudi fokusirani na demonstracije, kao da očajnički traže pauzu od istrage ubistava.
U trilerima se lako zaboravi da su žrtve nekada bile žive. Ovaj film nije takav, nikada ne gubi iz vida tu činjenicu i to je jedan od razloga što je tako efektan. Autor majstorski beleži užas nasilne, gotovo hirurški efikasne smrti i kako detektivi ulaze u svet žrtava, dok gledaju svet iz njihove perspektive. S obzirom da nisu navikli na takve događaje, strah koji detektivski tim oseća u kišnom danima je gotovo opipljiv, a tako se ističe njihova ljudskost, koja je još jedan od brojnih pluseva filma. Kiša je tako postala znak upozorenja, koji sa sobom donosi napetosti i smrt.
Memories of Murders je napet, mističan, slojevit i satiričan triler južnokorejskog majstora žanra, koji nema jednostavnih odgovara, ali mu to ne smeta da bude praktično bez mane.
moja konačna ocena: 10/10
