Tim koji dobija ne treba menjati odavno je poznato pravilo koje je pronašlo primenu ne samo u sportu, već i u biznisu odnosno filmskoj umetnosti (danas sve više podređenoj komercijali). Zato je razumljivo što su reditelj Žaume Koljet-Sera (Jaume Collet-Serra) i Lijam Nison (Liam Neeson) po treći put udružili snage u zadnjih par godina, nakon Unknown i Non-Stop. Što se tiče scenarističke postavke, očigledno je kako Bred Ingelsbi (scenarista Out of the Furnace) nije daleko odmakao od arhetipskog okvira priče o irskim mafijašima. Motivi koji pokreću moralno, ali i fizički ruiniranog glavnog aktera (u suštini antijunaka) jesu iskupljenje, očajnička potreba da se barem jednom donese ispravna odluka i uradi nešto po čemu bi ostao u sećanju ljudi do kojih mu je stalo.
Kada Džimi Konlon (Nison), vremešni profesionalni ubica u bruklinskom podzemlju ozloglašen kao The Gravedigger, bude prisiljen da povuče obarač i usmrti sina (iako je momak pravo đubre od čoveka) svog najboljeg prijatelja i šefa Šona Megirea (Ed Harris), pokrenuće talas nasilja. Postoji opravdanje za takav čin, otac je navukao hajku ubica svih fela na sebe, iz roditeljskih pobuda. Svestan da je duga noć pred njim, Džimi će upotrebiti sve što je u njegovoj moći ne bi li sačuvao glavu na ramenima otuđenom sinu jedincu Majku (Joel Kinnaman)…
Akcioni triler koji ima puno dodirnih tačaka s onim što smo već videli u prethodnim filmovima talentovanog katalonskog režisera. Samo radi ilustracije vredi podsetiti da glavnog protagonistu proganjaju demoni prošlosti, te on traži izlaz u besomučnom opijanju (zvuči poznato, kao recimo u Non-Stop). Ono što je meni jako gotivno u ovom trileru jeste pažljivo razrađena dramaturgija i to pre svega na relaciji otac-sin. Ogromna nevolja preti da uništi čitavu porodicu, da se seme Konlonovih satre i zauvek bude zbrisano sa lica zemlje. Pod dramatičnim okolnostima, jedan krimos, koji je u očima rođenog sina ništa drugo do obična propalica sa kojom ne želi da ima ama baš ništa, dobija priliku da ga zaštiti i tako skine teret sa duše i odagna tugu iz srca.
Lijam Nison je standardno dobar u akcionim segmentima, ali njegov glumački dar dolazi do posebnog izražaja u sentimentalno obojenim kadrovima, kroz nekoliko upečatljivih dijaloga sa Kinamanom. Kinaman je solidno oslikao tragičnu figuru, prikazujući Majka kao čoveka prinuđenog da se sam probija kroz život, bez očeve podrške u vremenu kada mu je bila možda i najpotrebnija. Zapažen performans dao je stari dobri Ed Heris, jer je impresivno otelotvorio lik prijatelja, čoveka starog kova, koga će sinovljev nestašluk dovesti u položaj da krene na čoveka za koga je iskreno mario, pa i vodio računa o njemu (u ime starih dobrih vremena, kada su njih dvojica harali Bruklinom).
Od brojne glumačke ekipe svakako da zaslužuju pažnju još dvojica važnih protagonista. Prvi je na strani zakona, a pogađate radi se o upornom detektivu Hardingu, koga je suptilno izneo Vinsent D’Onofrio (Vincent D’Onofrio) (lično tip najbolje izgleda u policijskoj uniformi tj. kada isteruje pravdu, jer ima taj izraz lica prave poštenjačine). Drugi je dovoljno ubedljiv u pucačkim sekvencama, što je zapravo aluzija na repera Kamona (Common) koji se dobro zabavljao tumačeći hladnokrvnog ubicu, dobro naoružanog raznim high-tech gedžetima.
Sa tehničke strane, evidentno je da su ispunjeni kriterijumi utvrđeni žanrovskim standardima. Dakle, solidni specijalni efekti, sa umešnim kamermanom koji je uhvatio niz vizuelno atraktivnih kadrova u urbanim kvartovima jednog megalopolisa kao što je Njujork. Nema sumnje da je postignuta željena dinamika, pogotovo što je veći deo radnje razmešten na kratak vremenski period, praktično zbijen u nepuna 24 časa. Uznemirujući muzički aranžmani jesu zasluga izvrsnog holandskog muzičara poznatijeg kao Junkie XL.
Ako bih pravio kratku rekapitulaciju smatram da je i najnovija saradnja pod etiketom Liam Neeson-Jaume Collet-Serra ostvarila primarni clij. Zabavlja nas blizu dva sata, a pritom uspeva da nam pošalje snažnu poruku o lojalnosti porodici, uz podsećanje da žrtvovanje za plemenite ciljeve uvek ima smisla. Šteta samo zbog uvodnog segmenta, kada je u formi flashbacka odmah sugerisan epilog jedne sumorne ljudske sudbine. No, ipak to nije bitnije pokvarilo opšti utisak.
Ako su vam se dopali gore navedeni filmovi, nastali kao plod odlične saradnje dvojice vrsnih filmskih radnika, uveren sam da će i Run All Night zadovoljiti vaš ukus, a ne samo puku znatiželju. Nison i dalje razbija zlikovce, a dokle će to trajati ostaje da vidimo. Možda do sledećeg angažmana u adrenalinom nabijenoj akciji.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
