Velika većina ljudi smatra da je Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) ako ne najbolji, onda definitivno jedan od najboljih filmskih profesionalaca svih vremena, što je naravno savim opravdano kada se osvrnemo i setimo ispod kakvih je sve maestralnih naslova njegovo ime potpisano. Ono što je mene oduvek teretilo jeste sama činjenica da iako glorifikuju, velika većina ljudi jednostavno ne shvata njegova ostvarenja i uspeva da vidi svega 15% onoga što genijalni reditelj želi da nam pokaže.
Room 237 je dokumentarni film koji se upravo bavi ovim problemom. Reditelj Rodney Ascher okuplja grupu filmskih teoretičara, eksperata i opsesivnih fanova i u nizu različitih intervjua pokušava da pruži neki vid autopsije Kjubrikovog horor klasika iz 1980. godine The Shining i prikaže nam sve skrivene poruke, elaborira aluzije i brojne teško primetne simbolizme koji se nalaze u ovom ostvarenju.
Proglašen kao kompletnim promašaje od strane Rodžera Eberta, Varajetija i samog Stivena Kinga, na čijoj je knjizi ovaj film prilično slobodno baziran, The Shining je ipak uspeo, pored svih ovih negativnih stavova, da ostane zapamćen i uđe u sve obavezne filmske lektire. Opšte je poznato da je Stenli Kjubrik voleo da se igra sa publikom i da je svako njegovo ostvarenje ustvari koncipirano kao lavirint. U svakom kadru ovog fenomenalnog filmskog profesionalca nalaze se određeni dokazi, odnosno začkoljice koje, iako na početku deluju kao sitni propusti reditelja, kada se malo bolje upoznamo sa njegovim manirima, vidimo da ipak apsolutno ništa niti u jednom njegovom filmu nije čista slučajnost.
Što bi rekli, Kjubrikovi filmovi nisu namenjeni klasičnoj lenjoj publici, već pravim filmskim detektivima, odnosno filmadžijama koji su spremni da po nekoliko desetina puta repriziraju delo i iznova i iznova analiziraju kadar po kadar.
Pored već poznatih teorija o Kjubrikovoj opsesiji sa numerologijom, pogotovo brojem 7 i verovanju da je The Shining film o stradanju indijanaca, dokumentarni film Rodnija Ašera nudi još zaista mnogo analiza i verovanja gde neka bivaju izuzetno intrigantna, smislena i duboka, a druga ipak samo bizarne teorije zavere i psihotnična lupetanja izneta van svih racionalnih proporcija. Jačina Ašerovog dokumentarnog filma upravo leži u njegovoj prezentaciji i odluci da ne prilazi pristrasno niti jednoj od ovih teorija, ma koliko god neke delovale smisleno, a neke ne. Film jednostavno samo iznosi mišljenja, teorije i bizarne paranoje i pokušava putem odlične montaže i grafikona vizualno da podrži i bliže nam približi reči ovih zaljubljenika u film.
Mi o svakom od ovih nazovi eksperata dobijamo zaista minimum informacija i to jedino onda kada su oni sami spremni da sa nama podele. Smatram da je ovo odličan potez reditelja jer uopšte nije cilj da se bavimo relevatnosti ovih komentara, već onim što oni predstavlju. Samo slušajući razne teorije i priče ljudi koji tvrde da su preko nekoliko desetina (određeni i preko stotinu) puta pogledali neki filma i napred i nazad, i segment po segment, govori upravo o tome koliko je Kjukbrik odlično obavio svoj posao. Pošto jedino od samog autora dela možemo čuti koji su zapravo skriveni simboli i šta tačno znače jeste, gledajući ovaj dokumentarni film stičemo pravi utisak koliko zapravo neki film može da bude moćan alat i koliki mu je kapacitet da hipnotiše i utiče na psihu svoje publike.
Ovaj nivo fanatizma, opsesije i posvećenosti najsitnijim detaljima prati The Shining već preko trideset godina i, ako ni zbog čega dugog, zbog toga treba ovaj film poštovati i posmatrati ga kao jednog od najboljih ostvarenja svih vremena. The Shining ostaje nerešiva enigma i na osnovu Kjubrikove odluke da odbaci veliki deo knjige Stivena Kinga na kojoj je film baziran. Brojni sitni simboli koji su u jednom trenutku tu, a u sledećem nisu, govori da je ostvarenje svakako sa namerom puno raznih trikova i začkoljica, ali ipak ključ jedino može da vam da sam Kjubrik, tako da svaka dalje analiziranje je ništa drugo nego čisto nagađanje.
Ono što je zaista važno u vezi ovog dokumentarnog filma jeste to što ukazuje da svako od nas, na osnovu naših iskustava, može u određenom subjektu da vidi nešto novo, nešto drugačije, nešto što niko pre nas nije uspeo da vidi. Svaka percepcija daje posebnu dimenziju. Jedna od najvećih vrlina filma upravo leži u različitim interpretacijama i doživljajima koji se mogu izvući iz njega. Kao i uvek, veliko hvala Kjubriku na fantastičnim zagonetkama, sjajan dokumentarni film, topla preporuka za sve filmske detektive.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Goran Mirković
