Give him an Oscar!
Kristijano Ronaldo CR7 je fudbaler koga ili volite ili mrzite, ali mu svakako ne možete poreći izuzetna sportska dostignuća, upornost i fudbalske kvalitete. Na vrhuncu svoje karijere koja se kretala od lokalnog kluba tdo statusa superstara i sa dvostrukom nagradom za najboljeg fudbalera sveta, Kristijano Ronaldo predstavlja zanimljivu materiju i za filmske radnike. Tako je mislio i Entoni Vonk (Anthony Wonke), producent i režiser koji je dobio tri BAFTA nagrade za svoj rad, koji je u saradnji sa producentom Asifom Kapadijom (čovekom koji je potpisao dokumentarce kao što su Senna ili Amy) postigao dogovor sa poznatim fudbalerom da napravi dokumentarni film o njegovom životu.
Ronaldo je sniman četrnaest meseci sa dozvolom protagoniste, tako da su autori imali potpun pristup u život Kristijana Ronalda. Vidimo snimke iza zatvorenih vrata kako fudbaler provodi vreme sa svojim sinom, svojom majkom, menadžerom Žoržom Mendezom, bliskim prijateljima, saradnicima i rodbinom, kao i susrete sa brojnim fanovima. Vidimo superstara u intimnim ulogama oca, sina, prijatelja i svega onog što se krije kada on skine dres. Pored toga, autori su sakupili i brojne do sada neviđene arhivske snimke Ronalda i njegove porodice dok je on još bio nepoznat javnosti, a ekipa filma je i ekskluzivno pratila fudbalsku reprezentaciju Portugala na Mondijalu prošle godine.
Najkraće opisano ovaj dokumentarni film je jedna velika reklama za Kristijana Ronalda i njegov sadržaj je, moglo bi se reći, u potpunosti tome namenjen. Iskreno, očekivao sam da će CR7 biti glorifikovan i predstavljen kao veliki egocentrik i kao osoba koja uvek hoće još, što je karakteristično za ovog igrača na fudbalskim terenima, ali mišljenja sam da su autori ipak preterali sa time. Kroz brojne intervjue, sa njim, njegovom menadžerom i njegovom porodicom, kao i sa Ronaldom u ulozi naratora, jednostavno stičete utisak kao da je svrha ovog filma da vas ubedi kako je on najbolji fudbaler/sportista/čovek/otac na svetu. Ronaldo ne otkriva ništa što fan ovog sportiste ne bi mogao da pročita bilo gde na internetu.
Ovaj dokumentarac ima dobrih sekvenci. Pre svega mislim na arhivske snimke Kristijana Ronalda dok je igrao u Madeiri i Sportingu iz Lisabona kao adolescent, kao i na insajderske snimke reprezentacije Portugala iz njihove svlačionice pre i posle utakmice sa Nemačkom. Delovi sa snimcima u njegovoj kući su takođe mogli biti dobri da se CR7 ne ponaša prilično nategnuto (tokom vremena sa sinom se nijednom nije nasmejao npr.) i ti delovi deluju isforsirano. Intervjui sa porodicom i menadžerom su besmisleni pre svega jer se o protagonisti priča samo u superlativima i monotono, a donekle iznenađujuće informacije su vezane za Ronaldovog oca. Takođe, nalazim i da je bezveze što petogodišnjaku govori da pogodi koji automobil fali u garaži punoj preskupih vozila.
Kao ljubitelj fudbala sam očekivao da će film dobrim delom biti posvećen njegovim treninzima, tempu života koje donosi posao profesionalnog fudbalera, njegovim načinima prilagođavanja i kako izlazi na kraj sa statusom superstara, da li mu nedostaje da recimo ode u bioskop, kako se priprema za utakmice, kako se nosi sa porazima, šta planira nakon završetka karijere i tome slično. Ne, u ovom dokumentarcu toga nema, ali ćete se zato nagledati pokušajima protagoniste da dokaže dominaciju (bolji sam od Mesija, osvajam titule, bolji sam od Mesija, dajem golove, dobar sam otac, bolji sam od Mesija). Njegovi kompleksi idu dotle da ne postoji nijedan sagovornik iz njegove branše, nijedan saigrač ili neki drugi poznati fudbaler koji bi rekao koju reč o njemu, čisto da ne bi uzeli dragocene sekunde slave namenjene glavnom protagonisti.
Ovom dokumentarnom filmu najviše fali jedna stvar – samokritika. Jednostavno, reči Kristijana Ronalda da je ovo njegov najiskreniji i najintimniji portret i kao osobe i kao sportiste ne piju vodu. Bez i jedne reči koja govori nešto protiv fudbalera, sa isforsiranim i predvidljivim intervjuima, kao i sa prilično dosadnim narativom (osim dela sa reprezentacijom Portugalije), Ronalda ne preporučujem ni ljubiteljima dokumentaraca ni ljubiteljima sporta. Ako bih za konačni utisak morao odabrati jednu reč, to bi bila – arogancija. [yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
