There’s a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes.
Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu.
Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti…
Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. Kada je FBI objavio da je istraga o Ričardu prestala, on se više nije spominjao, a brisanje ljage sa njegovog imena definitivno nije privuklo tako veliku pažnju kao činjenica da je prešao put od heroja do osumnjičenog u svega par dana.
Klint Istvud i scenarista Billy Ray nam predstavljaju dramatizovani i prilično fiktivni prikaz nepravednog postupanja prema Ričardu. Oni ne postavljaju pitanje njegove nevinosti i hronološki predstavljaju dešavanja kada je Ričard samo glupom srećom otkrio ranac sa eksplozivnom napravom. Iako deluje naivno i gotovo priglupo, njegova odlučnost da se pridržava protokola je sprečila veći broj žrtava, a njegova vera u organe zakona i vaspitanje da poštuje autoritet čine da bude gotovo slep pred opasnošću koja mu preti i da sarađuje sa FBI, makar i na svoju štetu.
Kao što se može videti, Ričard je tip koji teško da ima bilo kakav vid pretenzija na junaštvo ili pojam slave. Narativ ga uokviruje kao pijuna zarobljenog u sistemu koji je njegovu plemenitost pretvorio u mučeništvo. Kroz istoriju njegovih zaposlenja vidimo da ima potrebu da bude primećen, da bude autoritet i da je imao greške u proceni koje ga čine prilčno atraktivnom metom za istragu napada. Ti raniji poslovi, poput onog kada je bio entuzijastičan pripadnik policije u kampusu na univerzitetu, su važni za priču o istrazi protiv njega, ali i za njegovo medijsko predstavljanje.
Scenario jasno gradi borbu mačke i miša, bez previše nijansiranja. Pripadnici organa zakona su uvereni da imaj svog čoveka na osnovu hipotetičkog profila (kuriozitet je da se taj profil pokazao tačnim, samo je bio usmeren na pogrešnu osobu), a lik novinarke Keti Skrags (Olivia Wilde) je tu da na omalavažavajući način predstavi medije kojima su bitniji tiraži umesto istrage ili istine. Ričardov život je postao noćna mora glasina, optužbi, pretraga, doušnika i neslužbenih ispitivanja, a pripovedanje je posebno dizajnirano da tu noćnu moru potencira.
Film pojednostavljuje stvarne događaje koji su ga inspirisali, ali kao takav veoma dobro funkcioniše, pre svega zbog nastupa odličnih i uverljivih glumaca koje sam naveo u drugom pasusu, a zatim i zbog veoma sigurne, prekaljene režiserkse ruke Klinta Istvuda. Verujem da ovaj film nećete ispratiti sa mirom i da ćete osetiti bes prema sistemu i medijima, ali i da će vam malo biti žao što film ne postiže neku dublju poentu ili što je pravom uzroku svih ovih događaja ime samo usputno spomenuto na samom kraju filma.
Richard Jewell je standardan, ali vešto realizovan biopik koji generiše simpatije prema svom protagonisti i pruža potvrdu dostojanstva navodnom gubitniku – film koji predstavlja pobedu običnog čoveka i dokaz da Klint Istvud nije za staro gvožđe ni u skoro desetoj deceniji života.
moja konačna ocena: 8/10
