Retfærdighedens ryttere/ Riders of Justice (2020)

Vaša ocena filma:

Više puta sam do sada hvalio danske filmove i jedan od najbitnijih predstavnika ove kinematografije je Anders Tomas Jensen koji je na ovim prostorima popularan zbog filmova In China They Eat Dogs i Old Men in New Cars čija se radnja vrti oko pripadnika Yugo mafije. Potpisao je Adam’s Apples, In a Better World i Men & Chicken, a njegov novi rad u glavnoj ulozi ima Madsa Mikelsena, glumca koga bi većina nas gledala bez obzira u kom filmu ili žanru glumi.

Mikelsen tumači Markusa, vojnog specijalca koji je prinuđen da se vrati u Dansku kako bi brinuo o svojoj ćerki tinejdžerki jer mu je supruga poginula u tragičnoj železničkoj nesreći. Oto (Nikolaj Li Kas) je statističar koji je preživeo sudar i svojim proračunima je došao do zaključka da tragedija nije nesrećni slučaj već čin sabotaže. Nakon što policija odbije da mu poveruje pridružuju mu se ekscentrični prijatelji Lenart i Ementaler i zajedno dolaze kod Markusa, koji počinje da sumnja da je njegova supruga ubijena od strane bajkerske bande i kreće u osvetničku misiju…

Odnos problematičnog vojnika koji sve svoje probleme rešava nasiljem i matematičara koji se bavi analizama i  algoritmima rizika predstavlja podlogu za ovu mešavinu žanrova čija priča ima puno pokretnih elemenata. Bogata premisa stvara različite smerove u kojima bi radnja mogla ići. Rekao bih da žanrovska osnova predstavlja kombinaciju tradicionalne skandinavske crne komedije i akcije, dok se u međuvremenu naši likovi ogoljavaju jedan pred drugim i međusobno postaju prijatelji.

Filmovi u kojima pojedinac kreće u osvetničku odmazdu su dobro poznata teritorija, a najsvežiji i verovatno najuspešniji primer mi je franšiza Taken sa Lijamom Nisonom. U ovom slučaju Markus je pun tinjajućeg besa koji eskalira u nasilje, ali mi ne saznajemo sa sigurnošću da li je to posledica posttraumatskog sindroma, velike tuge ili nekih drugih problema. Markusu je srce nesumnjivo na pravom mestu, ali njegove ishitrene reakcije i nervozna priroda čine da bude gotovo negativac, naročito u očima njegove ćerke. Prilika da se osveti čini da kanališe svoj bes i neminovno je da se spusti spiralom nekontrolisanog nasilja.

Zahvaljujući novim poznanicima Markus nije usamljeni osvetnik i oni uskoro postaju gotovo improvizovana porodica sa svim svojim vrlinama i manama koje ta zajednica ima. Ispostaviće da svaki lik ima neki svoj teret krivice ili problem koji vuče iz detinjstva, da su na neki način oštećene osobe koje su jedna u drugoj pronašle potporu ili priliku da se otvore. Zbog toga, umesto početnog utiska komičnog stereotipa, svaki od njih predstavlja uverljivu ličnost. Autor pravi fini balans između dirljive drame i crne komedije, ali čini da nikada ne smetnemo sa uma potencijalno nasilje.

Film odlično funkcioniše i u mračnijim i u komičnijim trenucima jer su likovi kontrastne ličnosti kojima ne treba puno da bi izazvali sukob, a tu pre svega mislim na svađe Lenarta i Ementalera koje vremenom prerastaju u komičnu rutinu. Scenario svim likovima pruža dovoljno prostora, što donekle Markusa malo sklanja u stranu i u više scena je nemi posmatrač umesto objekat naše pažnje. Mikelsen u svim svojim scenama dočarava veliki spektar emocija, pa mi je par puta bilo gotovo žao gledajući ga kako samo sedi, ali ostatak glumačkog ansambla pruža nastupe koji su dostojni svake pažnje.

Riders Of Justice je odlično uravnotežena danska kombinacija crne komedije i osvetničke akcije ispunjena kvalitetno konstruisanom pričom i dopadljivim likovima koji imaju evidentan problem sa kontrolom besa.

moja konačna ocena: 8/10