Respect (2021)

Vaša ocena filma:

Respect je biografski film o jednoj od najboljih pevačica svih vremena, kraljici soula Areti Frenklin. Ova pevačica je prodala na desetine miliona albuma, osvojila je brojne muzičke nagrade, imala je reputaciju žestokog borca za ljudska prava i prva je žena koja je primljena u Rock and Roll kuću slavnih. Pre tri godine smo dobili odličan dokumentarac Amazing Grace koji se bavi događajem koji vidimo na kraju ovog filma i uopšte nije sporno da li ovakva umetnica zaslužuje svoj dugometražni biografski rad.

Scenario prati Aretu (Dženifer Hadson) kroz period od dvadeset godina, od početaka i pevanja u crkvenom horu svog strogog oca, pa sve do momenta kada je prevazišla koncept muzičke zvezde i postala legenda. Na tom turbulentom putu se borila sa unutrašnjim demonima, promenama raspoloženja, nikad prežaljenom smrću majke, muškarcima koji su hteli da je kontrolišu i različitim porocima. Pratimo njene najslavnije dane, njen period pada, kao i momenat koji ju je vratio na stare staze slave.

Kada sam napisao da Areta Frenklin zaslužuje svoj biografski film, moram priznati da nisam očekivao da će on biti tako klišeiran i predvidljiv. Sve je napisano po formuli koju smo već toliko puta videli u ovom žanru i priča uopšte ne uspeva da nam predstavi kakva je legenda ova žena bila. Areta ima biografskog materijala za efektniju dramu (recimo, bila je žrtva silovanja i sa sedamnaest godina je imala dvoje dece), ali imam utisak da autorke nisu znale šta da rade sa tim podacima, pa su ih iskoristile kao razlog za njene promene raspoloženja i kasniju zavisnost od alkohola.

U suštini, i lični i profesionalni dramski elementi filma su prilično tanki i rutinski. Deo koji predstavlja privatan život donekle uspeva predstavi njene probleme i borbe koje je vodila, iako je sve predstavljeno kao melodrama, a na momente deluje i kao eksploatacija. Što se tiče karijere, mi nemamo opipljivi osećaj njenog sve većeg uspeha, što se sugeriše prolaskom godina, montažom omota njenih ploča i boljim lokacijama koncerata, kao da gledamo ubrzano vizuelno predstavljanje podataka sa vikipedije.

Dženifer Hadson je verovatno bila prvi i jedini izbor za glavnu ulogu. Njen zadatak da predstavi Aretu na autentičan način nije bio uopšte lak, ali je ona uspela u tome. Dobitnica Oskara je uložila veliku strast, što uz veštine i kvalitet koji poseduje donosi zaista ubedljiv nastup koji verovatno neće ostati zaboravljen u sezoni filmskih nagrada. Ona sa zanosom i virtuoznošću izvodi velikih broj poznatih pesama i to u različitim fazama njihovog stvaranja, ali i jasno prenosi empatiju i emocionalne izazove Arete Frenklin.

Produkcija i muzika su bili na vrhunskom nivou, ali je definitivno nastup Dženifer Hadson najveći kvalitet ovog filma. Problem je što ga Respect jednostavno nije vredan. Kraljica soula zaslužuje više od standardnog biografskog rada koji jedva uspeva da zagrebe po površini onoga ko je ona bila i kakvo je nasleđe ostavila – kadrovi iz petominutne odjavne špice nam više dočaravaju ovu legendu nego film od skoro 150 minuta. Jasno mi je da je život pojedinca teško uklopiti u konvencionalnu filmsku strukturu, ali se moglo malo kreativno rizikovati kako bi doživljaj gledanja bio uverljiviji ili emotivno jači.

Respect je biografski film o Areti Frenklin koji uspeva da pogodi svaki kliše ovog žanra – razočaravajuće rutinski i šablonski rad u kome nastup Dženifer Hadson odskače od svega ostalog i drži film na okupu.

moja konačna ocena: 5/10