Ovaj projekat je delo Kevina Smita (Kevin Smith), režisera, glumca i scenariste koji se afirmisao veoma inteligentnim i zabavnim, ponekad politički nekorektnim komedijama tako da od ovog ozbiljnijeg projekta možemo da očekujemo neke slične elemente iz ranijih radova, samo ubačeni u ovaj ozbiljniji film. U ovoj socijalno-društvenoj drami ima jako puno političke nekorektnosti, samo ovaj put ne u humorističkom smislu, nego u jako ozbiljnijem kontekstu.
Priča prati tri tipična američka tinejdžera koja dogovaraju onlajn-seks sa devojkom, očekujući avanturu svojih života. Međutim, kada dođu na dogovoreno mesto dočekuje ih žena u zrelim godinama, dovoljno stara da im bude majka. Dobijaju piće od nje i pre nego što budu svesni šta im se događa, padaju u nesvest. Kada se probude, posle nekog vremena primete da su taoci ekipe pod vođstvom izvesnog pastora Abina Kupera, poznatog i ozloglašenog vođe-gurua fanatičnog crkvenog pokreta “Five Points Trinity Church“. Osim klasične mržnje prema svemu što je drugačije, poznati su i po eksplicitnoj mržnji prema homoseksualcima. Kako jedan događaj vodi ka drugom, ova situacija eskalira i ubrzo se u priču umeša i vlada, tačnije agenti FBI.
Kevin Smit je ovim filmom dokazao da se može nositi i sa ozbiljnijim i težim tematikama. Prvenstveno prikazuje verski fanatizam i fundamentalizam u njegovom najgorem pogledu – takvih sekti po SAD ima jako puno. Zadojenost, zaslepljenost i mržnja su glavne odlike svakog fanatizma, a to se vrlo dobro vidi i u ovom filmu. Takodje, režiser kritikuje američko društvo, zapravo politiku.Sam naslov filma implicira da se odnosi na republikanske (crvene) predstavnike, koji su konzervatvnijih pogleda na svet.
Pohvaljujem način na koji je režiran i brzu kameru, koja ima svoj šmek, iako je većina gledalaca navodi kao manu. Po tehničkim karakteristikama je tipični nezavisni, niskobudžetni projekat. Mnogi, a među njima prednjače američki kritičari, su u startu odbacili film zbog raznih razloga. Moje mišljenje je da im se najmanje svidela kritika američkom društvu, tj. politički nekorektna slika jednog dela američke populacije. Meni je zbog toga režiser jos više porastao u očima.
Što se tiče glume, istakla bih Melisu Leo (Mellisa Leo), kao jednu od glavnih “sektašica“, i definitvno odličnog “negativno harizmatičnog“ Majkla Parksa (Michael Parks) u ulozi vođe ovog kulta. Moram spomenuti sjajnog i uvek rado viđenog Džona Gudmana (John Goodman). Na glumce i na glumu uopšte nije bačen neki veći akcenat jer je njen kvalitet, može se reći, sporedan u ovom filmu.
Samom projektu ne mogu naći nijednu manu, mada ih verovatno ima, ali meni se zaista svidelo ono sto sam videla na način na koji je prezentovano. Takođe, po mom mišljenju glavna poruka ovog filma je da je svaki ekstremni fanatizam bilo čega (sekte, ideologije…) pogrešan, što se samo nameće, a u filmu je pokazano kako danas ljudi koriste religiju i spominju Božje ime u bilo kakve svrhe, i uglavnom prođu nekažnjeno za to.
8/10
