Ako biste potražili neku listu filmova koji se bave putovanjem kroz vreme Primer bi se sigurno nalazio na njoj. Reč je o filmu snimljenom za svega nekih sedam hiljada dolara, zaradio je nešto manje od milion dolara, ali je vremenom stekao kultni status i dan-danas ima pažnju filmskih detektiva i ljubitelja filmskih mozgalica – izaziva polemike, na internetu se nalaze brojna objašnjena, ali verujem da je retko kome potpuno jasno šta se dešava u filmu.
Iza filma Primer stoji Šejn Karut, čovek koji potpisuje režiju, scenario, produkciju, montažu, komponovao je muziku i tumačio glavnu ulogu. Ostali glumci su članovi njegove porodice i bliski prijatelji. Zbog ekstremno malog budžeta je morao da štedi na filmskoj traci, pa je ograničeni broj snimaka rezultirao razmerom snimanja 2:1. Karakterističan vizuelni izgled je postigao koristeći filtere, folije i fluorescentno osvetljenje, dok zvuk nije bio digitalan. Trebalo mu je dve godine da kompletira film i kaže da mu je ovo iskustvo bilo toliko mukorpno da je u nekoliko navrata batalio rad na njemu.
Radnja prati kvartet inženjera koji u slobodno vreme rade na prototipu izuma u Aronovoj garaži. Vremenom taj projekat prevazilazi Aronov i Ejbov svakodnevni posao, dok pokušavaju da prevaziđu brojne probleme vezane za izum. Tokom jednog od svojih testova Ejb otkriva da se protein unutar glavne jedinice umnožio mnogo brže nego što bi mogao u prirodi, pa koristeći sebe kao zamorca otkriva da se mašina može koristiti kao vremenska mašina. Ejb prenosi svoje otkriće Aronu koji odlučuje da mašinu koriste samo njih dvojica i da bude njihovo intelektualno vlasništvo. Premeštaju mašinu u prostor za skladištenje i svoj pronalazak koriste kako bi zaradili novac na berzi.
Putovanje kroz vreme se u većini filmova predstavlja kao nešto ekstravagantno ili kao produkt nekih neshvatljivih činilaca, dok je ovde to otkriće prikazano na vrlo prizeman i realan način. Zbog toga samo otkriće nije centralna tema filma, nego pratimo tandem inženjera koji imaju problem da se nose sa potencijalom svog izuma, kao i sa egzistencijalnim pitanjima, logističkim problemima i rastućim nepoverenjem između njih dvojice. Iako su koristili brojne formule prilikom konstruisanja mašine, iz jednačine su isključili jednu od bitnijih – etiku, jer prvo što rade sa izumom je zarađivanje novca.
Dijalozi u filmu su tehnički autentični, a samim tim i dosta zbunjujući jer smo ostali uskraćeni za izlaganja i detaljnija objašnjenja funkcionisanja mašine ili novih vremenskih linija. Na inženjerske žargone se nadovezuje princip putovanja kroz vreme, koji je sa svojim paradoskima sam po sebi konfuzan. Pogledao sam film dva puta, što i nije neki izazov jer traje 75 minutra, i nekoliko objašnjenja na internetu, ali daleko od toga da sam potpuno shvatio o čemu se radi u filmu. U prilog tome ide što zaplet postaje sve mračniji, pa film postaje sve složeniji kako radnja odmiče.
Na videlo izlaze i ličnosti naših protagonista. Dok je Aron impulsivan, Ejb je mnogo više oprezan, što suptilno opterećuje njihov odnos. Nakon što nailaze na neželjene efekte putovanja kroz vreme i otkrića da taj čin donosi neočekivane posledice, svako povlači svoje postupke što dovodi do još veće ludnice u praćenju radnje. Nisam uspeo da shvatim kada su tačno stvari krenule po zlu, kao ni šta je tačno motivisalo likove da preuzmu dodatne rizike. Tokom filma imamo naraciju koja dolazi i odlazi, ali ni ona ne pomaže da nam stvari budu jasnije – neću reći da je film namerno opstruktivan, ali sam to pomislio nekoliko puta tokom gledanja.
Primer je zagonetan, izazovan i neuobičajen film o putovanju kroz vreme čiji višestruke vremenske linije i naši pokušaji da ih rastumačimo umanjuju svu vrednost potencijalne zabave – film namenjen gledaocima koji su spremni da napregnu moždane vijuge, a da kompletno razjašnjenje ostane van njihovog domašaja.
moja konačna ocena: 6/10
