U vreme kada je objavljen ovaj film sida i homoseksualnost su bila tzv. prljava braća koja su živela u nekoj dalekoj porodici, daleko od svakodnevnice prosečnog čoveka SAD-a. Postavljanjem filma u „Grad bratske ljubavi“, unajmljivanje rok zvezde Brusa Springstina da otpeva naslovnu numeru i biranjem priznatih i popularnih holivudskih profesionalaca se napravio film koji po prvi put bez šminke prikazuje lice čoveka sa svakodnevnim diskriminacijama i problemima u koje su ga doveli homoseksualnost i AIDS.
Priča prati Endrjua Beketa, gej advokata zaraženog sidom, koji je otpušten iz svoje prilično konzervativne advokatske firme. U poslednjem pokušaju za pravdu nalazi advokata, homofobičnog Džoa Milera, uz čiju pomoć tuži svoje bivše šefove. Tokom sudske bitke Džo shvata da se Endrju ne razlikuje previše od običnog čoveka, prestaje biti homofobičan i daje sve od sebe da pobede u parnici pre nego što Endrju izgubi bitku sa AIDS-om.
Režiser Džonatan Deme (Jonathan Demme) je slavu stekao svojim projektom The Silence of the Lamps. Velika većina ljudi se složila da je taj film remek-delo, ali je određena grupacija čak organizovala i demonstracije jer im se nije svidelo što je glavni negativac gej. Pod uticajem moćnih ljudi u Holivudu koji su bili zaraženi opštom popularizacijom političke korektnosti, režiser odlučuje da napravi film koji „populariše“ homoseksualnost.
Od samog početka se nameće teza da su svi ljudi jednaki, ali se primeti rediteljsko crno-belo prikazivanje homoseksualaca kao mladih i lepih ljudi, dok su Endrjuovi protivnici u parnici prikazani kao matori, primitivni i pohlepni homofobi. Činjenica je da bi film ostavljao bolji utisak da je sve odrađeno malo neutralnije. Glavna atrakcija nije toliko u napetosti koliko u drami i film je pun neobično krupnih kadrova. Akcenat nije stavljen na očigledno fizičko i psihičko propadanje glavnog protagoniste, već na optimističko prikazivanje izgleda da sutra doživi novi dan. Ekipa zadužena za šminku je odradila odličan posao. Najveća mana je definitvno to što ostavlja utisak suptilne propagande. Ceo projekat prati odličan saundtrek koji su radili, između ostalih, Brus Springstin i Nil Jang.
Glumačka ekipa je impresivna. Tom Henks (Tom Hanks) majstorski prikazuje propadanje mladog Endrjua suočenog sa problemima diskriminacije. Njegova poletnost i mladolikost sa početka filma se postepeno pretvara u depresivno iščekivanje smrti i Henks je zasluženo dobio Oskara za glavnu mušku ulogu. Odličnu podršku mu pruža Denzel Vošington (Denzel Washington) u svom karakterističnom izdanju, prikazujući homofobičnog advokata sa izrazitom dozom saosećanja i ljudskosti. Među sporednim likovima ističem Rona Vavtera (Ron Wavter) u ulozi jednog od Endrjuovih šefova, glumca koji je i sam preminuo zbog AIDS-a godinu dana kasnije.
Ovo je jedan neobično iskren i uverljiv projekat. Odlično odrađena životna priča i kvalitetan film koji preporučujem za gledanje.
8/10
