You think I am a whore?
Everyone’s a whore, Grace. We just sell different parts of ourselves.
U iščekivanju treće sezone koja je najavljena za maj ove godine, odlučila sam konačno da vam predstavim ovu sjajnu seriju koja je dokaz da je manje – više. Serija za sada ima dve sezone sa po šest epizoda, ali ne običnih dvanaest epizoda. Ove epizode su čisti, suvi kvalitet na koji je teško naići, posebno u ovoj trenutnoj hiperprodukciji serijskog programa.
Peaky Blinders je istorijska/krimi (gangsterska) dramska serija producentske kuće BBC smeštena u Birmingem 1919. godine, u kojoj se za opstanak i prevlast nad svim sferama grada bore vojnici povratnici sa ratišta, kriminalci i revolucionari. Najviše u tome se ističu famozna i opasna braća Šelbi – Artur, Tomi i Džon, koji vode Peaky Blinderse, bandu/organizaciju kojoj je zaštitni znak žilet ispod kape (koja im je i oružje). Bave se ilegalnim kockanjem koje žele da legalizuju na sve moguće načine, a između ostalog, uz to dolazi i neizbežno reketiranje i mnoge druge kriminalne aktivnosti.
Braća imaju mlađu (i razmaženu) sestru Adu (Sophie Rundle) koja je u tajnoj romantičnoj vezi sa jednim od najtraženijih revolucionara u zemlji – Fredijem Tornom (Iddo Goldberg). Porodici Šelbi glavni oslonac i pokretačka snaga je njihova voljena tetka Poli (Helen McCrory) koja im je ujedno i otac i majka. Braća je neizmerno poštuju i cene, a ona je između ostalog i glavni blagajnik organizacije. Artur (Paul Anderson) i Tomi (Cillian Murphy) su preživeli sve strahote Prvog svetskog rata koji je na njih ostavio opasne traume kojih se stalno sećaju. Posebno Tomi, koji ne beži u svet opijata/droge, lakih žena ili nenormalnih količina alkohola kao Arthur da bar na tren zaboravi šta je preživeo.
On je zapravo odgovoran za sve njih, preuzeo je taj teret na sebe – on je glava porodice, najopasniji, najokrutniji i najpametniji od svih njih, iako je Artur najstariji. Tomijeva pozicija bosa u gradu ugrožena je dolaskom policijskog šefa iz Belfasta, izvesnog Čestera Kempbela (Sam Neill) koji u početku ima samo jednu misiju – počistiti Birmingem od ološa, a kasnije se sticajem okolnosti to menja. Tomiju stvari neće olakšati ni pojava misterozne lepe žene Grejs (Annabelle Wallis) u njegovom životu, sa vrlo opasnom tajnom.
Poznati i uspešni britanski scenarista Stiven Najt (Steven Knight) je alfa i omega ove serije. Ovaj kreativni filmski radnik se u poslednje vreme okušao i kao režiser (Redemption, hvaljeni Locke) i tu se snalazi kao riba u vodi, po mom mišljenju. Ova serija je samo potvrda njegovog tečnog (filmskog) umeća koje će svakim novim projektom rasti i dobijati na važnosti, sigurna sam u to. Zašto to kažem? Da li ste pogledali trejler nove nadolazeće serije Taboo sa Tom Hardijem? I učinilo mi se da mi je okruženje poznato, ta mini serija je njegovih ruku delo u bukvalnom smislu i nestrpljivo isčekujem premijeru koja je najavljena do kraja godine. Zaista ne mislim nikoga od ostalih članova ekipe minimizirati, ali fakt je da su ostali tu (režiseri epizoda se smenjuju) jer Najt ne može sve sam, nije supermen u fizičkom smislu, jer itekako jeste u ovom drugom, kreativnom pisanju.
Dosta dugo se ovako kvalitetno postavljena serija u ovom posebnom formatu nije pojavila. Sve je na svom mestu da ne možete ni pomisliti da bude izvedeno drugačije. Od zanimljivo posložene priče, raznovrsnih i višedimenzionalnih karaktera, maestralne glume, zaista kvalitetnog scenarija koji nema niti jednu jedinu grešku. Svaki kadar je bitan, svaka rečenica je promišljena i sa razlogom izrečena u nekom datom trenutku, a muzika je jedan od najjačih aduta serije. Ne mislim samo na Nika Kejva i njegovu zaraznu Red Right Hand, uopšteno sve soundtrack pesme iz obe sezone su sjajne. PJ Harvey, Arctic Monkeys, The White Stripes – samo su neki od izvođača koji krase svojom muzikom ovu seriju.
Veliki plus projekta je to što nije zamišljen kao tona drugih serija – po nekom nepisanom pravilu uglavnom čekamo otprilike pet sezona da na kraju svi dobiju šta zaslužuju. U ovoj seriji to nije slučaj. Tomi i ekipa stalno gube, stalno padaju, ali se i stalno dižu i vraćaju jači nego ikad. Morate priznati da je to (verovatno) jako rizičan, a opet nadasve intrigantan pristup seriji. Videćemo šta će na kraju doneti. Mnogo sporednih, a opet jako bitnih popratnih elemenata se prišlepalo uz glavnu radnju serije – kao npr. sam Vinston Čerčil i zakulisne političke radnje, pa počeci IRA-e i slično koje nisam spomenula u sinopsisu, ali lako se to u hodu pohvata. Sve što sam do sada rekla – to je ukratko osvrt na prvu sezonu ove serije, koja ima samo šest epizoda.
Druga sezona serije je fokusirana na proširenje poslova braće Šelbi na teritoriju grada Londona. Takav poduhvat ne može proći bez usputnih neizbežnih žrtava, bez prosipanja krvi. Druga sezona dobija na dinamici i tempu koji ćete uživati da pratite. U drugoj sezoni dobijamo neke nove likove, kao Majkla (davno izgubljenog Polinog sina), pa imamo italijanskog mafijozo šefa Sabinija (glumi ga sjajni Noa Tejlor (Noah Taylor) koji u par navrata preglumljuje u jakoj želji da se izjednači sa ostatkom glumačke ekipe).
Međutim, najzvučnije i najbitnije glumačko ime koje ćemo gledati i u nadolazećoj trećoj sezoni je sveprisutni (sa razlogom) Tom Hardi (Tom Hardy). On glumi jevrejskog bosa Alfija Solomonsa koji krijumčari rum. Njegov lik je sav zguren, pogrbljen, priča nerazgovetno (ok, to je više sam Tom Hardi nego lik kojeg glumi) i jako je nepredvidiv, nezgodan, okrutan i opasan. Nema veliku minutažu, ali onu koju ima ćete sa pažnjom ispratiti, zauzima i krade svaki kadar, dominantan je u odnosu na sve i svakoga.
U drugoj sezoni ekipi se pridružila i Hardijeva supruga Šarlot Rajli (Charlotte Riley) koju sam prethodno gledala u mini seriji, takoreći nastavku serije The Pillars of the Earth – World Without End, gde me je oduševila. U Peaky Blinders glumi Mej Karlton, lepu i bogatu udovicu, dreserku konja koja se nesrećno zaljubljuje u Tomija.
Ovom savršenstvu od serije sam ipak našla jednu zamerku, ako mogu tako da je nazovem. Zasmetao mi je (na neki način) identičan kraj obe sezone, splet okolnosti neki bi rekli, ali ja ne mogu da zažmurim na očigledno. Mada, veoma je moguće da je to namerno tako napravljeno da bi seriji dalo neki njen pečat. Morala sam da napomenem, čisto da tekst sadrži i nešto što odudara ili bode oči.
Iako bi po nekom ps-u moj omiljeni lik morao biti Tomi, a on zaista jeste najdominantniji i jako volim tog glumca, ipak ovaj put nije. Moj favorit od samog početka je najproblematičniji brat od svih – Artur. Njega glumi sjajni Pol Anderson, koga sam ranije gledala u dva-tri filma i zapazila sam taj njegov posebni naglasak i oštrinu u glumi, ako mogu tako da se izrazim.
Artur je jednostavno sve što neko može biti – nestrpljiv, impulsivan, nekada neverovatno glup za poslove, jako požrtvovan prema porodici za koju bi sve uradio i stalno varira od najboljeg do najgoreg brata, od žestokog kurvara do najgoreg alkoholičara van kontrole i problematičnog narkomanskog zavisnika, pun gneva, besa, srdžbe koji sve to ispoljava povremeno u bokserskom ringu gde ne može da se kontroliše. U isto vreme je samo običan čovek kome fali davno otuđene roditeljske ljubavi (otac prevarant, kockar, koji ih davno napustio, majka umrla). Njegovi momenti, trenuci ludila su nešto najbolje u seriji (izdvajam scenu kada u drugoj sezoni preuzima suparnikov klub – epic!)
Tomija glumi sjajni Irac Silian Marfi koga znamo iz filmova 28 Days Later, Inception, Sunshine, Red Eye itd. Iako je imao, ima i imaće još sjajnih uloga, mislim da mu je Tomi Šelbi lična filmska karta, jer je ovaj karakter toliko maestralno odglumio – uverljivo, dominantno i napravio je privlačnog kriminalca koga obožavamo, volimo i mrzimo, a opet navijamo za njega uprkos svemu. Njegov netipični izgled i nežni, umirijući glas u kombinaciji sa njegovim okrutnim karakterom kao da daje drugačiji, paradoksalni šmek nekom tipičnom krimi bosu i mislim da je to još jedan veliki plus, kako samoj seriji, tako i samom liku.
Policijskog inspektora glumi Sem Nil koji je previše dobar u svojoj ulozi, toliko da počinje da iritira. Dodali su tom liku (uz sve što on jeste) i crticu sadizma u karakteru. Sjajno pogođeno ako mene pitate, jer je on korumpirani policajac, bolesni sadomazohista, perverznjak koji je zaljubljen u devojku koja može da mu bude unuka, a u stvari je predstavnik zakona. Do predposlednje epizode druge sezone sam na neki čudan način čak i voršipovala njegov lik, ali u odnosu sa Poli je preterao i tu je izgubio sve moje simpatije koje su otišle brilijantnoj tetki Poli. Raspisala sam se o likovima kao i obično jer dosta pažnje poklanjam samoj glumi. Zaustaviću se u predstavljanju istih jer se bojim da ovom tekstu ne bi bilo kraja. Verujte, svaki lik je podjednako bitan, poseban i svaki zaslužuje najmanje par pasusa.
Sigurno sam mogla (pogledati pasus iznad) još pisati o samoj seriji, likovima, ljudima koji rade na istoj, ali onda biste i dalje čitali moj tekst umesto da gledate seriju. Da sprečim to, a poguram ovo drugo – svečano ovde završavam recenziju. Svakako preporuka, Peaky Blinders je nešto najkvalitetnije što može da se pogleda na ekranima. Koliko je finale prve sezone bilo neočekivano dobro, toliko je finale ove druge očekivano odlično. Jedva čekam treću sezonu!
moja konačna ocena: 10/10
