Welcome to Watertown, motherfuckers!
Piter Berg (Peter Berg) je režiser, scenarista i producent koji se oprobao u skoro svakom žanru, a poslednja tri filma centrira oko istinitih događaja koji su se desili u bližoj prošlosti. Nakon filmova Lone Survivor i Deepwater Horizon, njegov najnoviji projekat se bavi slučajem eksplozija bombi na bostonskom maratonu, tačnije otkrivanjem počinioca i njihovim hvatanjem.
15. aprila 2013. godine, policajac Tomi Saunders (Mark Wahlberg) dobija zaduženje da bude na cilju čuvenog bostonskog maratona. Događaj koji protiče u sportskom duhu biva nasilno prekinut bombaškim napadima braće Tsarnaev, koji su aktivirali kućne bombe u činu terorizma. Nakon nastalog haosa i brige o povređenima, Saunders se udružuje sa svojim kolegama i agentima FBI da otkriju počinioce. Kako istraga napreduje, braća Tsarnaev shvataju da će ubrzo biti uhvaćeni i planiraju napuštanje Bostona, sa namerom da ponove napad u drugom gradu…
Patriots Day je prilično pravolinijski film, ali kombinuje nekoliko priča likova koji su relativno bitni ili zanimljivi. Ubacivanjem tih likova film pre svega funkcioniše kao neka vrsta tribjuta ljudima koji su propatili zbog tog nerazumnog čina, kao i policajcima i svima onima koji su doveli do otkrivanja počinioca. Sve to je upakovano u standardnu američku akciju sa dosta pucnjave i intenzivnim scenama jurnjave. Lično mi je prvi deo filma bio dosta zanimljiviji, u kome je Berg insistirao na što vernijem predstavljanju dešavanja, pa se nije libio da snimi nekoliko gore scena i close-up snimke žrtava. Drugi deo je bio predviđen za jurnjavu i hvatanje, a time se dodaje i faktor predvidljivosti.
Iako kao glavnu temu ima događaj koji je odneo nekoliko života, Patriots Day je optimističan, veliča humanost i generalno život. Taj, verujem, namerni kontrast pokazuje kako moralni kompas za pomaganje drugima gotovo instinktivno proradi usred haosa. Scene na cilju maratona su možda previše doterane za moj ukus, jer se sav taj haos i šok mogao predstaviti mirnijim radom kamere, dok smo ovako svesni da gledamo akciju u stilu Majkla Beja. Film se trudi da prikaže duh Bostona i složnih ljudi koji žive u ovom gradu. Pre odjavne špice slušamo intervjue sa ljudima koji su učestvovali u događajima i zaista je lepo videti ih nakon posmatranja njihovih fikcionalnih portreta. Priča o njihovim iskustvima je svakako dodatan plus za film.
Ono što mi se dopalo u filmu je što su karakterizovani likovi bombaša, umesto da tradicionalno budu prikazani kao klasičan ološ nedostojan razrade koji urla nešto na arapskom. Bombaši su prikazani ne samo kao najbitniji faktor priče, nego i čitave drame u filmu, a imaju dovoljno vremena na ekranu da shvatimo odnose između njih i, donekle, njihove motive za taj čin. Scenarista humanizuje sve likove, čak i one koji nam nisu simpatični ili čiji nam postupci nisu ispravni. Ipak, sa toliko sporednih likova koji ne obogaćuju film u pravom smilu, odvlači se pažnja sa glavne priče. Imam utisak da je autor hteo da snimi i akciju i emotivnu posvetu i neku vrstu polu-dokumentarca, što teško može da se sklopi u skladnu celinu.
Mark Valberg tumači glavnu ulogu u tri poslednja Bergova filma i donekle preslikava isti lik (neki bi rekli da je to zbog nedostatka njegovog glumačkog talenta). Njegov karakter je glavni protagonista, kao čovek koji je bio prisutan kada su se desile eksplozije i koji je dosta učestvovao u otkrivanju počinioca. Međutim, njegov lik me je na kraju filma totalno razočarao, jer se ispostavlja da je on imaginaran. Jedan od bitnijih segmenata pretrage za počiniocima, a samim tim i jedan od bitnijih segmenata filma, se zasniva na njegovim otkrićima, pa smatram minusem što je to izmišljeno. U ekipi odličnih glumaca se nalaze, između ostalih, Kevin Bejkon (Kevin Bacon ), Džon Gudmen (John Goodman) i JK Simons (J.K. Simmons), dok je meni nepoznati Aleks Volf (Alex Wolff) prosto pokidao u ulozi jednog od braće Tsarnaev.
Patriots Day je film o nedavnom tragičnom događaju, intenzivna drama koja vremenom prelazi u odličnu akciju. Kao tribjut o hrabrim i posvećenim ljudima radi izvrstan posao, ali je previše dramatizovan, predvidljiv i pomalo bez pravog fokusa priče. [yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
