Paterson (2016) - The Filmske Recenzije

Vaša ocena filma:

Without love, what reason is there for anything?

Nakon vampirske ljubavne drame Only Lovers Left Alive iz 2013. godine, režiser i scenarista Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) se vratio svojim niskobudžetnim jednostavnim dramama, koje su obeležile njegovu karijeru. Kao autor koji ne snima profitabilne mejnstrim filmove za široke mase, Džarmuš se sam brine za finansiranje svojih filmova, a zbog svog statusa sarađuje sa cenjenim glumcima koji su spremni i da se odreknu honorara kako bi radili sa njim.

Takav je slučaj i sa Adamom Drajverom (Adam Driver), izuzetnim glumcem sa holivudske A liste, koji tumači glavnu ulogu u njegovom novom filmu Paterson. Drajver tumači Patersona, vozača autobusa koji živi u gradiću koji se takođe zove Paterson. On je čovek sa jednostavnim željama i potrebama, a film prati njegove dnevne rutine u toku nedelju dana. Ovo nije film koji poseduje konfilkte ili ozbiljniji dramu, nego na jednostavan način opisuje i prikazuje životni ritam ovog čoveka, koji je preslikan iz dana u dan, sa malim ritualima i bez trzavica.

Paterson se svako jutro budi negde posle šest pored svoje devojke Laure (Golshifteh Farahani), pešači do posla, vozi autobus, ruča na svom omiljenom mestu u gradu – klupi u parku sa pogledom na vodopad, vozi još malo i zatim pešači kući. Tamo ga čeka devojka koja svakodnevno bogati kuću specifičnim detaljima i sprema egzotična jela za večeru. Nakon toga sledi šetnja sa engleskim buldogom, piće u lokalnom pabu, koji nema televizor jer pab služi da se priča sa drugim ljudima, i odlazak na spavanje. Ujutru se dnevna rutina ponavlja.

U slobodno vreme naš glavni junak piše pesme u svojoj tajnoj svesci. Njegov omiljeni pesnik je Vilijam Karlos Vilijams koji je napisao sjajnu pesmu o Patersonu, koja je neka vrsta novinarskog teksta o mestu. Sa druge strane, Patersonove pesme su o običnim stvarima sa kojima se svakodnevno susreće, kao što je pakovanje šibica koje drži u kuhinji. Njegova devojka je umetnica koja svoja interesovanja menja kako duva vetar i njih dvoje se međusobno podržavaju u iskazivanju svojih inspiracija. Paterson je generalno velika dobričina koga ispunjavaju male stvari i koji se oduševi sitnicama, kao što su repovanje čoveka u praonici veša ili fotografija njegove devojke u kutiji za ručak.

Kutija šibica je tipičan primer predmeta koji inspiriše Patersona i zanimljivo je da se njegove pesme mogu svrstati pod ljubavne. Ne zbog toga što on u svojim pesmama potencira kako šibica može poslužiti za paljenje cigarete privlačnoj ženi u nekom baru, nego što posredno opisuje odnos sa svojom devojkom. Mi držimo šibice u kuhinji, mi smo probali druge proizvođače, mi smo odlučili da su ove najbolje – Paterson nedvosmisleno pokazuje da je sreća kada sa nekim možeš podeliti takve sitnice i rituale, a na takvim sitnicama se i zasniva ljubav i međusobno poštovanje.

Paterson sve vreme posmatra i primećuje oko sebe, ljude, predmete, a posebno sitne detalje vezane za njegovu devojku. Iako nekoliko puta vidimo njegovu sliku u vojničkoj uniformi, mi o Patersonu ne znamo ništa osim njegove dnevne rutine i detalja koji idu uz nju. On jeste centralna figura filma, ali je i velika enigma. Kroz svoju profesiju vozača autobusa se susreće sa brojnim ljudima, a osim što gleda, Paterson mnogo više sluša. Putnici vode razgovore koji su opušteni i veruju da nikoga ne zanima ono što govore, pa njihovi dijalozi poseduju dozu iskrenosti privatne diskusije. Oduševila me je pojava tandema iz filma Moonrise Kingdom koji tumače đake-anarhiste. Džarmuš u svom scenariju povremeno namesti potencijalno opasnu situaciju, ali generalno sve ima svoju pozitivnu stranu.

Novi film Džima Džarmuša je kao i život našeg glavnog junaka – bez trzavica, bez nepotrebne drame, bez značajnih poduhvata i bez komplikovanih prepreka, lepo jednostavan i jednostavno lep. Lagan i poetičan film koji će nas podsetiti da treba ponovo da uživamo u sitnicama kao što su šetnja psa ili mala krigla točenog piva pre spavanja.