Paprika je japanski anime koji predstavlja kombinaciju naučne fantastike i psihološkog trilera iza koga stoji legendarni animator Satoši Kon, kome je ovo bio poslednji film pre prerane smrti. Film se bazira na istoimenom romanu Jasutake Cucuia iz 1993. godine, za animaciju je bio zadužen studio Madhouse, dok je iza distribucije stajala kompanija Sony Pictures Entertainment.
Atsuko Čiba i njene kolege rade na uređaju nazvanom DC Mini, koji je namenjen za pomoć psihijatrijskim pacijentima, ali u pogrešnim rukama može da uništi umove ljudi. Atsuko van posla postaje svoj alter-ego Paprika, neka vrsta detektiva za snove, kada koristi uređaj koji omogućuje da gleda i komunicira sa snovima svojih pacijenata. Kada prototip DC Minija bude ukraden, Atsuko/Čiba uz pomoć detektiva Tošimija kreće u akciju da ga povrati pre nego što nanese nepopravljivu štetu.
Posle nekoliko uvodnih scena postaje jasno da nam je tokom gledanja ovog filma konfuzija obezbeđena. Policijski postupak koji je u osnovi zapleta ubrzo biva izmešan sa naučnom fantastikom, a zaplet često menja smerove i postaje malo težak za praćenje. Kako priča odmiče misterija se razdvaja u san i stvarnost, sve dok ne počnu da se međusobno preklapaju. S obzirom da autor ne povlači liniju između realnosti i snova, ostaje nam da većinu vremena provodimo pokušavajući da protumačimo šta se to tačno odvija na ekranu i gde sve to vodi.
Kako se linija između jave i snova briše, tako film postaje sve više slojevit, fascinantan, ali i konfuzan. Satoši Kon je na uznemirujući način uspešno predstavio prirodu snova, njihovu promenljivost, nestabilnost, neobičnu logiku, kao i činjenicu da su najčešće nagoveštaji nekog dubljeg straha ili traume. Likovi postaju napadanuti u svojim snovima, a u određenim momentima beže iz njih, samo da bi shvatili kako uopšte nisu pobegli nego su samo sanjali o tome.
Iako konfuzna, priča je takva da nas vuče napred i održava našu pažnju. Scenario poseduje nagoveštaje svega šta se dešava, kao i nagoveštaje vezano za identitet lopova, ali smo uskraćeni za neka velika objašnjenja jer je autor očigledno želeo da gledaoci pokušaju sami da shvate čitav svet. Priču ispunjavaju i živopisni likovi sa svojim neobičnim međusobnim odnosima i snovima. Njihovi snovi formiraju kolektivni san predstavljen kao parada koji preti da potpuno uništi stvarnost.
Iako anime imaju ograničene detalje lica ili nesigurne pokrete tela, animacija i vizuelni efekti u ovom filmu su zapanjujući. Film sve vreme ispunjavaju ekstatični i živahni kadrovi ispraćeni zaraznim tehno-pop muzičkim deonicama koje potpisuje Susumu Hirasava. Prelazi između jave i snova su besprekorni, a dok su scene u realnosti vizuelno bogate i zanimljive, to nije ništa u poređenju sa snovima čiji su kadrovi složeni, nadrealni i bizarni. Tipičan primer su scene koje sadrže kadrove parade sa predmetima kao što su lutke, hodajući frižideri, žabe sa instrumentima i šta sve ne.
Paprika je poznata i onima koji ne prate japansku kinematografiju ili animirane filmove jer internetom kruže poređenja i sličnosti koje su se kasnije pojavile u filmu Inception Kristofera Nolana. Sličnosti uključuju zaplet, slične scene i slične likove i jednostavno je nemoguće da to bude slučajnost. Filmovi dele koncept deljenja snova, hodnike koji prkose fizici, likove koji prkose gravitaciji, značaj liftova za snove (svaki sprat predstavlja drugi sloj podsvesti) i drugo.
Paprika je sofisticirana predstava neograničene mašte, konfuzno putovanje u lavirint snova i vizuelna poezija bez granice stvarnosti i fantazije – film koji će vam angažovati um, iako ni u jednom momentu nećete biti sigurni šta se tačno odvija na ekranu.
moja konačna ocena: 9/10
