Formulu filma Groundhog Day po kojoj se glavni lik ili nekoliko njih iznova bude u istom danu smo videli više puta do sada i mišljenja sam da nikada ne može dosaditi. Na tom konceptu se bazira i ova romantična komedija koju potpisuju režiser Max Barbakow i scenarista Andy Siara kojima je ovo prvi dugometražni film. Nisam neki fan ovog žanra, ali sam na preporuku nekoliko ljudi rešio da ovom filmu posvetim nekih sat i po vremena koliko traje.
Radnja prati Najlsa (Andy Samberg) koji je zapeo u vremenskoj petlji tokom venčanja u Palm Springsu, a on je toliko dugo zarobljen da se ne seća ni čime se bavio pre nego što se to desilo. Zaplet nastaje kada priđe Sari (Cristin Milioti), deveruši na venčanju i crnoj ovci mladine porodice. Nakon što ju je spasio od katastrofalne zdravice, Najls privlači Saru svojim hroničnim nihilističkim stavovima da ništa nije zaista važno, a njihovo druženje biva prekinuto na surrealan način…
Najls se našao u repetitivnoj petlji u kojoj ne uživa previše – daleko od kuće, okružen strancima, sa osetnom dramom vezanom za venčanje koje treba da se obavi. Iz dana u dan se budi u istom krevetu, prilikom buđenja čuje iste zvuke i svakodnevnica mu postaje toliko neprijatna da izlaz pronalazi u alkoholu. Ako bi i pokušao nekome objasniti ono što mu se dešava, niko ne bi verovao strancu koji priča koještarije, pa Najls svakodnevno biva podsećan da je u suštini sam.
Nakon toliko vremena, Najls je pronašao slobodu u činjenici da šta god uradi nije toliko bitno jer se nakon spavanja sve restartuje. Dani mu postaju bezobzirna zabava bez posledica jer se sutradan niko neće sećati ni njega ni onoga što je uradio. Međutim, jasno je da se ne može zabavljati čitavu večnost jer šta preostaje kada uradiš sve ono što poželiš? Najls konačno postaje nesrećan jer petlju ne može nikako izbeći, čak ni tako što će umreti.
Netipična romantična priča između Najlsa i Sare se bazira na tome što van petlje verovatno ne bi imali vremena jedno za drugo, dok u njoj nemaju nikog drugog i imaju sve vreme ovog sveta. Najls je postao ciničan momak koji nije video svrhu ovakvog života sve dok nije naišao na nekoga sa kime može da ga podeli. Sara je ljuta, uplašena i shvata da nema spasa, ali vremenom prihvata da ništa od toga nije važno i da je najbolje da se zabavlja dok može. Pratimo kako njena kombinacija spoznaje slobode i očaja vremenom postaje ista kao što je verovatno bila kod Najlsa pre puno vremena.
Komedija leži u tome što Najls ima veoma opušten pristup prema nečemu što je tako neočekivano i neobjašnjivo, kao i njegovim interakcijama sa Rojem (J.K. Simmons), gostom na proslavi čija se pijanka sa Najlsom završila na ne baš najbolji način. Dopalo mi se što se autori ne bave naučnim objašnjenjima kako je nastao portal i tome slično, već je akcenat na filozofskom propitivanju značenja iza svega toga i neugodnim temama poput svrhe života.
Kako film odmiče, tako pratimo da li postoji nešto normalno ili smisleno u vezi koja je nastala i koja se odvija u takvim okolnostima. Autori ovo istražuju na intimnom i egzistencijalnom nivou, a to čine zaista promišljeno i inteligentno. Između glavnog glumačkog tandema postoji postojana hemija koja naglašava njihova sukobljena osećanja – dok je Samberg šarmantno sarkastičan, Miljoti sjajno predstavlja kombinaciju komičnih reakcija i duboke boli zbog onoga što joj se dešava, mada ćemo se svi složiti da je JK Simons ukrao šou.
Palm Springs je netipična romantična komedija koja fino kombinuje romansu, humor, dramu i naučnu fantastiku – inovativan koncept i zanimljiv glumački duo su i više nego dovoljna preporuka za ljubitelje žanra.
moja konačna ocena: 8/10
