Opet taj Netflix. Ime koje sve češće gledamo na ekranu novih serija i filmova. Ime, koje je to postalo gurajući prst u oko ostalim TV kućama, izbacujući čitavu sezonu neke serije odjednom. Ime, koje je realnost zvanu čekanje sedam dana na novu epizodu zamenilo drugom, imena uživanje u serijskom maratonu omiljenih junaka. Ta nova realnost, moram priznati, mi prilično godi, jer kada pratiš gomilu serija, nakon sedam dana do nove epizode zaboraviš i šta si gledao. Ne kažem, ima to čekanje i neku svoju čar, ali moram ponoviti po ko zna koji put: Netflix je car. Nije u pitanju samo to što ne čekamo, nego zato što je Netflix kvalitet, rekao bih suvi, sadržaja koji nam donose. Njihov novi, suvi kvalitet, je upravo ovaj o kome danas pišem, Ozark.
Marti Bird (Jason Bateman) je veran suprug i otac dvoje dece. Radi kao finansijski savetnik, koji sa prijateljem Brusom ima svoju firmu. Takođe, on je veliki majstor svog posla, čovek brojeva i skoro robotske radne discipline. Posao ide nikad bolje, firma je veoma uspešna, a Brus pokušava da nagovori Martija da kupe nove kancelarije u centru Čikaga. Međutim, Martijeve misli prvi put u životu su sa brojeva i posla odlutale negde drugo. Tako je propustio neke stvari koje su mu se desile ispred nosa, a iz magnovenja će ga prekinuti kasni poziv njegovog partnera Brusa. And the game is on…
Ozark nam dolazi u deset jednočasovnih epizoda, sa tim što poslednja traje dvadeset minuta duže. Za tih malo preko deset sati imate priliku da gledate neobičnu priču običnih ljudi. Priču koja je možda u svojoj postavci, kako su mnogi primetili, slična Breaking Bad-u. Rekao bih samo u postavci, gde obični ljudi dolaze u neobičnu situaciju, koja rađa brojne druge. Sve ostalo Ozark zasluženo ima kao posebno: priču, likove, atmosferu, muziku. Ono što je još neobično za Ozark je i to da je naslovni glumac, Džejson Bejtmen u nesvakidašnjoj ulozi za njega, kao i činjenica da je isti režirao prve i poslednje dve epizode. Ima tu još svašta iza horizonta, ali da krenemo redom.
Već sam rekao da je serija odlična. Međutim ta odličnost, za razliku od mnogih serija, dolazi istovremeno sa više strana. Imamo priču koja zavodi od samog starta, a kako se odmotava, svakim minutom postaje sve zanimljivija. Istovremeno upoznajemo više likova, svaki je na svoj način poseban i bitan za radnju. I dok se oni zajedno dinstaju u loncu Čikaga, u tim interakcijama upadaju u neobične situacije, koje ih vode iz velegrada na obale Ozark jezera. Tamo opet se sudaraju sa novim svetom, koji naseljavaju novi likovi, koji žive po nekim novim pravilima.
U svoj toj gunguli koja nastaje sudarom svetova, pravila, filozofija, menjaće jedni druge. Biće saveznici i neprijatelji istovremeno. Petljaće i smišljaće jedni drugima sve moguće i nemoguće zavrzlame. Tu niko neće biti pošteđen, a mnogi će platiti brutalnu i krvavu cenu. Ozark me podsjetio na jednu od najomiljenijih mi serija, True Blood. Iako žanrovski nemaju veze jedna sa drugom, liče na način da na malom prostoru (čitaj zabiti) egzistira gomila likova, koji su svi na svoj način odalamljeni i ne zna se ko je luđi od koga.
Likovi su sjajno napisani, živopisni i opičeni, i ono što je najvažnije, fenomenalno odglumljeni od strane čitave glumačke ekipe. Na prvom mestu tu stavljam Džejsona Bejtmena. Navikli smo da ga gledamo u komedijama, tako da će vam ovde njegov lik ispočetka nekako čudno delovati. Međutim, upravo u tome je i snaga njegovog lika. Marti je čovek brojeva i pravila. Naći će se u nenormalnom haosu kriminalnog sveta, sa stalnom smrtnom pretnjom nad glavom. Ali, Marti će u svemu tome pokušavati da nađe red i tako će se ophoditi prema svim situacijama koje treba da reši. Upravo te njegove reakcije i način delovanja na izazove je fantastično i zabavno gledati. Uz to kada znamo da je režirao četiri epizode, zaslužuje desetku za svoj rad.
Bejtmen nije usamljen u svom nastupu. Lora Lini (Laura Linney), koja tumači njegovu suprugu Vendi, je sjajna. Potpuno drugi svet od Martija, na svoj način se nosi sa novonastalom situacijom i padom kroz zečiju rupu. Njih dvoje posebno, ali i zajedno u nastojanju da, neuspešno, od svega zaštite svoje dvoje dece, daju Ozark-u zaista fenomenalne glumačke role. Nabrajati sve likove i glumce koji ih igraju bi svakako potrajalo, a opet svako od njih zaslužuje da se pomene. To ću vam ostaviti da sami otkrijete, a pomenuću još samo mladu Džuliju Garner (Julia Garner) koja igra Rut Lengmor i radi to zaista fenomenalno.
Priča za sebe je i atmosfera koju donosi samo jezero Ozark. Kako to više puta kažu u seriji, obala duža od one koju ima Kalifornija, je posebna pozornica za ovu neobičnu priču. Jezero je okruženo šumom, koju naseljavaju razni Redneci i Hilbiliji. Nasuprot tome, na obali je tokom leta na hiljade bogatih gradskih turista. U tom kontrastu i sudaru, slobodno mogu reći, civilizacija, stvara se savršeno okruženje za našu priču i sve, samo ne obične sudbine naših junaka.
Kada sve ovo saberete na jedno mesto, dobijate seriju koja vas tera da je konzumirate odjednom, željno čekajući da vidite šta će se sledeće desiti i šta još nenormalno može iskočiti pred vas. Vezaćete se za više likova, a niti jedan tu nije potpuno čist i nevin. Čak i oni za koje mislite da su nevini u svemu tome, nose neko svoje ludilo ili ga u procesu priče stvore, donoseći novi obrt u svemu. Upravo konstantno dinamična radnja, sa stalnim preokretima i drugim smerovima, držaće vas na plovidbi magičnim i preludim Ozarkom. Priča je upravo takva za naše junake, koji kada jednom je zajašu nema stajanja niti odmora, pa čak, rekao bih i kada odsvira zadnja minuta. Druga sezona je najavljena, a do tada uživajte u deset sati vrhunskog serijskog sadržaja.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]