– I wanna young girl, I wanna fuck 14-year old girl.
– This is all I have.
– Do you have a daughter? Bring her.
„Only God Forgives“ je jako težak film za gledati, a još teži za objasniti. Sama činjenica da je film imao premijeru u Kanu i da je i izviždan i bojkotovan (više od polovine ljudi koji su bili na premijeri je napustilo projekciju nakon samo 15 minuta filma) dovoljno govori o kakvom se projektu radi. Takođe, svako ko ceni filmove zbog dijaloga moze slobodno da ga preskoči. Ponajbolji evropski režiser, danski genijalac Nicolas Winding Refn ima iza sebe filmove kao što su Drive, Pusher, Bronson,Valhalla Rising, a sa ovim filmom je pokušao nadmašiti hvaljenog prethodnik Drive, kao i samog sebe. Meni se čini da je uspeo i da je evolvirao na probijanju granice kreativnosti njegovog filmskog stvaralaštva.
Radnja filma se dešava u Bangkoku i prati Džulijana (Ryan Gosling), dilera droge. Jedne večeri njegov problematični brat Bili (Tom Burke) ubija na brutalan način maloletnu prostitutku, ali umesto da ga uhapsi, policija u pomoć poziva tzv. Anđela osvete Čanga (Vithaya Pansringarm), policajca u penziji. On svojom rukom presuđjuje Biliju na jako čudan način. Za smrt svog prvorođenog sina ubrzo saznaje i Kristal (Kristin Scott Thomas), koja odmah putuje u Bangkok i zahteva od Džulijana da osveti smrt svoga brata.
Jako je zanimljiv odnos Džulijana i njegove majke, može se reći i incestuzno-edipovski i taj odnos je potpun tek kada su njih dvoje zajedno. On je čovek koji nema smisao u životu, prazan i ravnodušan, njega muči zločin koji je počinio u prošlosti koji mu je majka naredila. Ona je utelovljenje zla, njen lik tj. sama rečenica u filmu u kojoj upoređuje veličinu polnih organa svojih sinova i iznosi konstatacije koje nisu odraz normalne osobe, dovoljno govori o njoj. Ona je beskrupulozna i bezosećajna žena koja bi se, radi sopstvenog interesa, rešila i drugog, jedinog preostalog sina.
Naslov filma preveden glasi Samo Bog Oprašta. Jako je simbolično tu uklopljen, posebno u sam film. Ljudi mešaju Boga sa likom u filmu, tj. Anđelom osvete Čangom. Ja se ne slažem da je Čang Bog ili neka vrsta istog, više je kao sluga. On je samo delilac pravde koji bez imalo milosti i na izrazito brutalan način kažnjava sve one koji su počinili zločine i time pokušava da održi poljuljan balans dobra i zla u gradu poroka Bangkoku. Dakle, on ima svoju misiju, ali i njemu će se suditi i, kao što sam naslov kaze, samo mu Bog može oprostiti.
Filmom dominiraju dve boje. Crvena, kao krv i žuta. Kadrovi se lede, tako da većinu filma proveravate da li je sve ok sa slikom, ali ne dajte da vas to zbuni. Režiser je to ukomponovao baš tako. Ima to svoju ulogu, monotonost i sporost slike je još zapoceo u Drive-u, dok je taj segment svoje režije u ovom filmu doveo do vrhunca. Scenarija kao da i nema, likovi izgovore po 10-15 rečenica maksimum, sve je akcentovano na neke druge stvari, tako da je na samom gledaocu da nađe smisao u ovom kreativnom besmislu od filma.
Spominjala sam tokom recenzije često reč „simbolično“, a najjači simbol koji se prožima filmom su ruke. Sve scene u kojima su ruke bitne režiser je ukomponovao baš tako da bi se kroz te scene neke prethodne i buduće radnje filma objasnile kada već scenario nije akcentovan. Takođe, gluma u filmu je kroz te simbolične i metaforične scene najviše istaknuta, posebno lika kog tumači Rajan Gosling. Mogu pohvaliti poneku frazu dotične zle majke Kristin Skot Tomas koja je imala najviše teksta u filmu. Da ne spominjem kako žena ima oko 50-ak godina, a izgleda bolje nego ikad.
Dakle, da zaključim, ne, ovo nije generalna preporuka ljubiteljima filmova i onima koji traže neki dobar noviji film. Ne,nikako. Preporuka ide samo ljudima koji vole rad ovo danskog režisera koji ide nekim svojim zacrtanim putem, ruši filmske i režiserske barijere jednu za drugom, donosi nam originalnost i sopstvene vizije filma, koje nikako nisu bliske idejama uopšteno prihvaćene definiciji filma. Preporuka ide i ljudima koji cene art filmove, koji vole originalnost, koji vole eksperimentisanje, ovo je jednom rečju rečeno – jedinstven film po mnogo čemu i to ga izdvaja od svih ostalih.
8/10