And if these pictures have anything important to say to future generations, it’s this: I was here. I existed. I was young, I was happy, and someone cared enough about me in this world to take my picture.
Robin Vilijams (Robin Williams) je čovek koji će ostati upamćen kao veliki glumac koji nam je doneo nezaboravne uloge. Prva asocijacija na njega su uglavnom veseli, dobroćudni karakteri i složićete se sa mnom da ga je teško zamisliti kao nestabilnog stalkera kome je opsesija jedna tipična porodica iz predgrađa. Upravo u ovakvim ulogama se vidi da li je komičar ujedno i kvalitetan glumac, a gospodin Vilijams je to svakako bio.
U ovom indi projektu reditelja i scenariste Marka Romaneka (Mark Romanek), Vilijams tumači Saja Periša, radnika u laboratoriji za izradu fotografija, koja se nalazi u jednom od lanaca supermarketa. On je čitav svoj život posvetio tom pozivu i potpuno je predan svom poslu, sa osmehom uslužuje svoje mušterije, a najčešći su mu članovi tročlane porodice Jorkin – atraktivni par Nina (Connie Nielsen) i Vil (Michael Vartan) sa svojim sinom Džejkobom. On prema njima razvija neku vrstu opsesije i vremenom će početi da se upliće u njihov život.
Po triviji se da zaključiti da je One Hour Photo tipičan psiho-triler kome je centralna tema neprimetan član društva i njegova opsesija koja se graniči sa ludilom, ali autor uspeva da izbegne većinu klišea i da nam pruži više od toga. Romanek nam majstorski prikazuje kako opasnost često dolazi od ljudi sa dečjim ili veselim licem koje ne odaje nikakve zle namere, sa tom razlikom da karakter Saj nije ni svestan da pravi probleme porodici. Autor nam pruža glavnog junaka koji je iznenađujuće ljudski, što kod gledaoca stvara sažaljenje za njega iako često zna biti jeziv, tj. brinemo za njega iako ga se plašimo.
Od samog početka filma se stvara napeta atmosfera koja čini da se svakog momenta očekuje eskalacija nasilja, pre svega jer je Saj nestabilan lik kome je naglo poljuljana životna ravnoteža u kojoj je bezbedno bio ušuskan preko petnaest godina. Njegov veoma usamljen život je doveo do toga da sebe smatra ujakom Sajem, ravnopravnim članom porodice čije fotografije izrađuje tolike godine. Ta imaginacija će dovesti do toga da povuče za njega sasvim logične poteze koji nikako nisu za odobravanje.
Romaneku je ovo debitantski film koji je premijeru imao na festivalu Sundance. Njegov scenario je odličan iz više razloga, a pre svega zbog izvanredno napisanog lika Saja čija antisocijalnost, usamljenost i doza čudnosti čine da on bude u isto vreme i jeziv i strašan i patetičan i tužan. Završna trećina filma takođe nije tipično kliznula u predvidljivost, što je pun pogodak. Čitava priča je koherentna i ubedljiva.
Takođe, za svaku pohvalu je što je i potpisao režiju jer najbolje razume ono što je napisao i kako to da snimi. Dosta close-up snimaka, akcenat na fotografije i fotografske trake, pažnja na detaljima, preciznost, vedra pozadina koja nam još više ističe neprirodnost Sajevih postupaka. Ja sam ga u neku ruku posmatrao i kao omaž nekim prošlim vremenima, kada se izgled fotografije nije znao dok se ista ne izradi. Kao što kaže Saj ljudi slikaju samo srećne trenutke, iako često ti trenuci ne prikazuju realan život.
Robin Vilijams pruža takav performans da je teško zamisliti nekog drugog u glavnoj ulozi. On je izvrstan i ubedljiv kao čovek kog niko ne primećuje, a njegova izvedba uz odličan scenario čine kičmu ovog filma. Zaista je teško predstaviti Saja kao donekle dopadljivog lika koji izaziva saosećanje, a Vilijams je bio na visini zadatka – pružio mu je skoro opipljivu ljudskost. Čitava glumačka ekipa je korektno odradila svoj posao i niko se ne ističe previše.
One Hour Photo je odličan indi film koji funkcioniše kao mešavina socijalne drame o opsesivnom čoveku i psihološkog trilera, sa Robinom Vilijamsom kakvog do sada niste videli.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
