Savremena azijska kinematografija je u velikoj prednosti jer njeni autori poseduju ono što itekako fali holivudskim producentima i scenaristima – ideje i originalnost. Jedan od cenjenijih južnokorejskih reditelja Chan-wook Park je 2003. snimio film koji je postao jedan od najpopularnijih filmova te godine i sa pravom je privukao pažnju publike i kritičara na ovu atraktivnu, zanimljivu i produktivnu kinematografiju. „Oldboy“ iz 2003. je postao neka vrsta etalona za odličnu i napetu dramu-misteriju koja drži pažnju celim svojim tokom i brojnim obrtima čini da se stvori izuzetno pozitivan utisak o njemu.
Kako to obično i biva holivudska produkcija je rešila da odradi rimejk ovog filma, uz manje-više nebitne izmene u radnji. Džo Duset (Josh Brolin), alkoholičar i neodgovorni otac, sticajem okolnosti biva utamničen na dugih dvadeset godina u jednoj hotelskoj sobi, bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, osim u vidu televizije koju svakodnevno posmatra. Na televiziji shvata da je optužen za ubistvo svoje supruge, dok njegova ćerka odrasta kod usvojitelja i dobija veliki motiv za bekstvo. Njegove planove za beg kvari činjenica da ga njegovi tamničari sami oslobađaju i Džo u roku od pet dana mora da pronađe osobu i razloge zbog čega je toliko dugo bio zatvoren, inače će, osim svog, dovesti u pitanje i život sopstvene ćerke.
Ovaj film, kao i svaki rimejk, je nemoguće posmatrati bez izvlačenja paralele sa originalnim projektom. U odnosu na original ovaj rimejk, u skoro svakom smislu, ostavlja utisak da neki filmovi jednostavno nikada ne treba da se snime i da holivudska obrada cenjenih vanholivudskih filmova skoro po pravilu rezultira razočaranjem. Od izuzetno stilizovanog, napetog trilera sa produbljenom radnjom, odličnim saundtrekom i sa veoma dobrom karakterizacijom živopisnih i emotivnih likova, režiser Spajk Li (Spike Lee) i scenarista Mark Potroševič (Mark Protosevich) gledaocima rimejka pružaju brzu jednoipočasovnu „zabavu“ bez imalo emocija, dubine, trilera i smisla.
Radnja filma je ubrzana toliko da gledalac prosto nema vremena da se poistoveti ni sa jednim likom, čak ni sa glavnim junakom. Priče koje drže radnju su poprilično loše povezane, sekvence su zbrzane, neke scene koje su morale biti mnogo bolje razrađene jednostavno nisu, dok je napetost pojedinih situacija potrebom za zbrzanošću skoro potpuno upropašćena. Stekao sam utisak da su autori jednostavno morali sve da nabiju u tačno 104 minuta koliko film traje, drugi razlog za toliko zbrzavanje svega nemam.
Upravo zbog sve te brzine se nije imalo prostora da se postigne bilo kakav efekat postojane misterije ili drame. Akcija je prilično isforsirana i ne poseduje onaj šmek inteligentnih i napetih borbi neko isključivo puca na šok-efekat. Potvrda lošeg scenarija je i loša karakterizacija likova. Glavni junak je antipatičan, jednostavno nije stvoren da se gledalac saživi sa njim i u pojedinim scenama predstavlja osobu koja iritira sve oko sebe. Malo pažnje je posvećeno njegovoj porodici i liku Meri koja mu pomaže (Elizabeth Olsen), što svakako predstavlja minus.
Ono što svakako najviše iritira tokom gledanja je prilično veliki broj scena u kojima se insistira na koriščenju ajfona, tako da je jedan kritičar izjavio kako je ceo film jedna velika reklama za Apple. Naziv restorana, lokaciju restorana, muziku koja je puštena tokom poziva, brojne poruke i pozivi i njihovo brisanje je sve vreme prikazan sa Eplovom jabukicom na gedžetu. Činjenica je da je u 2013. godini bilo šta nemoguće bez savremene tehnologije, ali upravo to njeno konstantno korišćenje kvari utisak i zabavu samog filma.
Što se glume tiče ona nije na nekom visokom nivou. Veliki broj glumaca i glumica je odbio uloge u ovom filmu, verovatno razmišljajući da bi im to bio korak niže u karijeri. Džoš Brolin ima problem da nije konstantan, pojedine scene je preglumio, dok u nekima vidljivo nije uneo celog sebe, ali generalna ocena za njegov performans može biti prelazna. Elizabet Olsen je neubedljiva, dok pojavljivanje sjajnog Semjuela L. Džeksona (Samuel L. Jackson) čak ne diže kvalitet filma za stepenik više, kao što inače njegova pojava čini.
Kao zaključak bih naveo da u ovom filmu možete uživati samo ako niste pogledali original. Ukoliko niste, zaboravite na ovaj rimejk, nađite i pogledajte južnokorejsko remek-delo koje predstavlja sjajnu priču o osveti. Južnokorejski „Oldboy“ je idealan spoj umetnosti i nasilja, ekstrema i emocija, misterije i drame, dok holivudski „Oldboy“ nije ni blizu.
3/10
