Danski režiser i scenarista Lars von Trir (Lars von Trier) je oduvek bio poznat po svojim nekonvecionalnim filmovima u kojima se na eksplicitan i nesvakidaščnji način bavio psihologijom čoveka, seksom i erotikom. Njegov najnoviji, dugo čekani projekat je očekivano pomerio granice šokantnosti u njegovim radovima, eksplicitan seks i sadržina samog seksa je prikazana bukvalnije nego ikad, dok su kontroverze koje su pratile snimanje i samu priču otišle toliko daleko da mnogi ovaj film smatraju najiščekivanijim filmom u ovom veku.
Film ukupno traje četiri sata, pa je radi lakše distribucije i tematski podeljen u dve celine. U prvom delu se upoznajemo sa Džoe (Charlotte Gainsbourg) koja je, po sopstvenom priznanju, izrazita nimfomanka. Nakon jedne večeri ona biva teško pretučena, ali je spašava stariji čovek po imenu Seligman (Stellan Skarsgård) koji je vodi kod sebe kući. Tamo se on upoznaje sa njenim ranijim životom tako što mu ona prepričava svaku erotsku priču, a mi imamo uvid u to pomoću flešbekova, dok Džoe u mladosti glumi sjajna Stejsi Martin (Stacy Martin). U drugom delu se Džoe bavi njenim savremenim životom, težnjama i preispituju sve ono što ju je dovelo u situaciju da o njoj brine stariji čovek.
Gledalac koji je poštovalac Larsa von Trira i koji je navikao na njegove radove neće ostati previše iznaneđen onome što vidi u ovom filmu, iz prostog razloga što se zna kakvim tematikama se ovaj režiser i scenarista bavi. Sa druge strane gledaoci nenaviknuti na njegov rad mogu doživeti različite emocije i reakcije, u odnosu na ono što su očekivali i na prag njihove tolerancije. Von Trir je spremio dve verzije filma, nežniju koju pojedinci smatraju softcore pornićem, i tzv. unrated, koju opet pojedinci zovu hardcore porno filmom.
U ovom projektu je odmah primetno da se režiser bavio razbijanjem tabua u mnogo većoj meri nego što je to očekivano, tako da su pojedine scene skoro nelegalne, kao što su na primer scene u kojima se bavi tematikom dečje seksualnosti, tj. potreba u vezi seksa tokom adolescentskog doba naše glavne junakinje. Scenario je pisan pod težnjom i potrebom da se ima uvid u čitavu istoriju seksualnosti, potreba i nimfomanije glavne junakinje tokom njenog života, i činjenica je da je von Trir u potpunosti uspeo u tome. U prilog tome idu i zaista ekstremno eksplicitne scene različitog seksa, koje povremeno stvaraju utisak da režiser ne koketira sa pornografijom, nego da je jednostavno snima.
Što se glume tiče ona je dobila različite ocene. U prvi plan definitvno upada brutalna hrabrost Šarlot Geinsborou i nove nade u svetu filma Stejsi Martin da snimaju sve one scene koje je scenario zahtevao. Stari vukovi i omiljeni glumci režisera filma, Stelan Skarsgard i Vilijem Defo (Willem Dafoe) su poslovično dobri, dok su likovi Džeroma i Misiz H, koje su izneli Šija LeBuf (Shia LaBeouf) i Uma Turman (Uma Thurman), po mom mišljenju morale biti poverene drugim glumcima, jer se ovi nekako ne uklapaju u čitavu boju filma i predstavljaju višak.
Ne bih se previše bavio pisanjem čisto iz straha kako bi svaka naredna rečenica bila neka vrsta spojlera. Generalan zaključak je da je Lars von Trir za neke genije, dok je za neke klasični pornofil, i u zavisnosti od vašeg mišljenja o njemu i njegovim radovima će zavisiti vaše uživanje u ovom filmu i konačna ocena. Ukoliko ste spremni pogledati eksplicitan seks u bukvalnom smislu te reči kako bi ispratili zaista odličnu psihološku studiju nimfomanije ovo je pravi film za vas. Sa druge strane, ukoliko vas odbijaju takve scene sačekajte blažu verziju filma, ali nemojte odustati od gledanja, jer „Nymphomaniac“ predstavlja filmsko iskustvo koje ćete retko kada doživeti.
Moj generalan utisak je da je von Trir uspeo u svojoj nameri da šokira i stvori kontroverze, ali iza čitavog projekta stoji relativno kvalitetna priča koja čini da sve ono što se vidi ima itekako smisla. Preporuka za gledanje.
8/10
