We all eventually turn into our mothers.
Tom Ford (Tom Ford) je bivši modni kreator koji je 2009. godine snimio debitanstki film A Single Man, ozbiljnu i netipičnu dramu koja je odlično prošla i kod publike i kod kritike. U njega je utkao svoj specifični osećaj za lepo i stil, ali je pokazao da ume odlično da se snađe i kao scenarista. Njegov najnoviji film je psihološki triler Nocturnal Animals, koji je adaptacija romana Tony and Susan iz 1993. godine.
Na samom početku upoznajemo Suzan Morou (Amy Adams), bogatu vlasnicu umetničke galerije, koja dobija primerak neobjavljene knjige njenog bivšeg supruga Edvarda Šefilda (Jake Gyllenhaal), sa kojim nije ostala u kontaktu. Knjiga se bavi pričom Tonija (takođe Gilenhajl), koji sa suprugom i ćerkom putuje kroz zapadni Teksas, a na usamljenom putu će naleteti na lokalne problematične momke koje predvodi Rej (Aaron Taylor-Johnson).
Kako bude napredovala sa čitanjem uznemirujuće knjige, Suzan će sve više doživljavati flešbekove vezane za njen odnos sa Edvardom, zaključno sa konačnim bolnim raskidom. Knjiga je motiviše da ispita svoje životne odluke, među kojima je najbitnija udaja za bogatog biznismena Hatona Moroua (Armie Hammer), a ujedno razmatra da li je Edvard imao skrivene motive i inspiraciju za pisanje svoje knjige.
U svom drugom filmu autor pruža nelinearni narativ koji prepliće sadašnji život glavne junakinje, flešbekove iz njene prošlosti sa Edvardom, kao i rekonstrukciju priče iz Edvardove knjige. Kada se uporedi sa njegovim prvim filmom, Nocturnal Animals je mnogo ambiciozniji projekat i više je stilizovan, što automatski može biti podloga za stav kako je ovo klasično delo u kome je stil bitniji od sadržaja. To nikako nije slučaj i sa ovim filmom, koji pametno kombinuje priče i vizuelni utisak, ali moje mišljenje je da mu segment ekranizacije knjige pomalo škripi.
Dok scene Suzaninog života i flešbekova predstavljaju kombinaciju romantične drame i satire o bogatom, ali neispunjenom životu ljudi iz visoke klase, priča u knjizi je mnogo više mračnija. Smeštena u monotone predele zapadnog Teksasa, Tonijeva dešavanja su predstavljena kao neka vrsta neo-vesterna sa motivom osvete. Sve sugeriše da je Edvardova knjiga inspirisana bolnim rastankom sa Suzan, kao i činjenicom da mu ona nije pružala pravu podršku za njegovo pisanje. Primećuju se paralele i metafore između dešavanja u knjizi i veze Edvarda i Suzan (lik Tonija tumačim kao metaforu za Edvarda), što svako može interpretirati na svoj način.
Nocturnal Animals veoma zanimljiv film, koji je dinamičan iako spada u arthouse podžanr. Doze satire i melodrame iz Suzaninog života se koherentno sklapaju sa dešavanjima iz knjige, a sam završetak ostavlja da sami porazmislimo o nekim stvarima i da sami izvedemo zaključke. Razlike između ova dva sveta autor predstavlja i vizuelno – pravi svet je prikazan paletom mračnih, hladnih i nelagodnih boja, dok je svet iz knjige ruralan, ali svetao.
Subjektivno, trio Ejmi Adams-Džejk Gilenhajl-Majkl Šenon bih gledao i u nekoj reklami, kako zure u zid ili u nekom levom filmu, nebitno mi je. Ejmi i ove godine pokazuje kako je jedna od najboljih glumica ne samo u svojoj generaciji, a ulogama u ovom filmu i filmu Arrival je sigurno očekuju i nagrade na festivalima. Džejk Gilenhajl još jednom tumači dve uloge u jednom filmu (Enemy), dokazuje svoj izuzetan napredak u poslednjih nekoliko godina i potpunu posvećenost karakteru koji tumači. Majkla Šenona veoma poštujem kao glumca, čovek jednostavno kupi svaku scenu u kojoj se pojavi. Interakcije između ovih ljudi koji znaju svoj posao su pravo uživanje za gledati.
Nocturnal Animals je izuzetno stilizovan psihološki triler sa slojevitim, ambicioznim i za nijansu pretencioznim narativom. Vredan je gledanja pre svega zbog sjajnog vizuelnog utiska i glume čitave ekipe, a može vam se dopasti iako niste ljubitelj žanra i arthouse filmova.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
