Nigthmare Alley je neonoar psihološki triler koji potpisuje dvostruki Oskarovac Giljermo del Toro i koji zasnovan na istoimenom romanu Vilijama Grešama iz 1946. godine. Taj roman je već ekranizovan 1947. godine, ali je del Toro izjavio kako nije do sada pogledao tu verziju. Film je premijerno prikazan u Njujorku prvog decembra prošle godine, dok je bioskopska distribucija krenula posredstvom kompanije Searchlight Pictures dve nedelje kasnije.
Radnja filma je smeštena pred početak Drugog svetskog rata i prati Stentona Karlajla (Bredli Kuper), šarmantnog i ambicioznog čoveka sa misterioznom prošlošću koji se sticajem okolnosti zapošljava u putujućem karnevalu. Tamo upoznaje vidovitu Zenu (Toni Kolet) i njenog mentalističkog supruga Pita (Dejvid Stratern) koji mu pružaju zlatnu kartu za sopstveni uspeh. Uz pomoć lojalne Moli (Runi Mara) koristi novostečeno znanje za varanje bogate njujorške elite među kojima je i opasni tajkun Ezra (Ričard Dženkins).
Giljermo del Toro je cenjeno autorsko ime koje potpisuje vizuelno izuzetne fantazije, tačnije bajke za odrasle u kojima kombinuje naučnu fantastiku, užase natprirodnog sveta i svet snova. Nakon filma The Shape of Water koji mu je doneo Oskare i koji je žanrovski bio tipičan za njega, ovoga puta nam predstavlja Nigthmare Alley koji je definitivno njegov najljudskiji/najprizemniji film do sada. Ovoga puta se filmski užasi odnose isključivo na samo dno ljudske prirode i ljudskog ponašanja, čineći da se mi kao gledaoci više plašimo muškaraca nego čudovišta.
Naš naizgled misteriozni protagonista se igra sa natprirodnim na jedini način koji postoji u stvarnom svetu – kao igra, prevara, trik, pametno čitanje ljudi, odnosno na bilo koji drugi način na koji neko želi da opiše šarlatana, čoveka koji pokušava da manipuliše i iskorišćava druge u sopstvenu korist. U početku tih i ćutljiv, naš protagonista postepeno otkriva trikove mentalista i tajne šifre kojima može poboljšati svoje iluzije, a samim tim njegove sposobnosti “čitanja misli” stiču sve veću publiku.
U prologu nam je jasno da Stenton nije neka moralna gromada i njegov dolazak u svet frikova i gikova ga dodatno dehumanizuje, čineći da njegov nedostatak morala izbija na videlo. Postepeno postaje noar lik iz filmova sa kraja četrdesetih – mutan, razmetljiv i prkosan, a to se potvrđuje u drugoj polovini filma koja žanrovski postaje neonoar. Smenu žanra potvrđuje i pojava fatalne žene, zavodljive psihijatrikinje Lilit Riter (Kejt Blanšet), koja nedvosmisleno asocira na avanturu i opasnost.
Priča je prilično direktna i pravolinijska i može se posmatrati kao studija profesionalnog lažova, manipulatora i spletkaroša koji zarađuje mnogo novca na verovanju i tugovanju onih koji sebi mogu priuštiti takav vid duhovne utehe. S obzirom da polako shvatamo kakav je čovek, mi nismo sigurni da li je Stenton zaljubljen u Moli ili mu samo predstavlja naivnog potencijalnog partnera za svoj budući uspeh. Takođe, ostaje nam mala nedoumica da li se na karnevalu desila nesreća ili slučaj ubistva, s obzirom da se Stenton po tom pitanju oslanja na svoje ćutanje.
Atmosfera filma je opresivna, pre svega jer su većina likova lukavi i nemilosrdni ljudi koji prave zavere radi sopstvene očigledne ili skrivene koristi. Glumački nastupi potkrepljuju tu perspektivu, naročito odlični Bredli Kuper čiji lik nadoknađuje svoje propuste i slabosti lažnom snagom svog zanata, a da nikada nije zaista saosećajan. Sporedna glumačka postava je duboka u smislu broja i kvaliteta glumaca, a atmosfera i materijal su savršeno prikladni za predstavljanje briljantne senzualnosti i prodorne poglede Kejt Blanšet.
Del Toro je filmom Crimson Peak demonstirao da vešto barata staromodnim narativima u kojima kombinuje sopstveni jedinstveni stil koji poseduje upečatljive i apsorbujuće vizuelne elemente. Ovde ostaje dosledan svom vizuelnom stilu, temama i porukama, ali Nigthmare Alley pre svega treba posmatrati kao ljubavno pismo noar filmovima koje sigurno ne bi bilo toliko kvalitetno u rukama nekog drugog, manje strastvenog filmaša. Moja eventualna zamerka se svodi na to da je film mogao da odbaci najmanje pola sata svog trajanja.
Nigthmare Alley poseduje karakterističnu atmosferu i senzibilitet radova Giljerma del Tora iako se izdvaja iz njegove tradicionalne žanrovske ponude – neonoar snimljen sa puno strasti i znanja i film koji zaslužuje naše poštovanje.
moja konačna ocena: 8/10
