It’s a very rare thing, Jonathan Pine, for me to trust a person, but you were special.
Dejvid Kornvel, poznatiji po svom pseudonimu Džon le Kare, je tokom pedesetih i šezdesetih godina radio u britanskoj špijunaži, koju je napustio 1963. godine. Razlog je bio veliki uspeh njegove treće knjige Špijun koji je došao iz hladnoće, koja je postala svetski bestseler, a Kornvel je danas veoma cenjen pisac špijunskih romana. Većina njegovih dela je ekranizovano, od toga nekoliko u poslednjih pet godina (Tinker Tailor Soldier Spy, A Most Wanted Man, Our Kind of Traitor), dok je The Night Manager postao mini-serija, jer se zaplet i rasplet nije mogao izvesti u svega dva sata.
Radnja prati bivšeg britanskog vojnika Džonatana Pajna (Tom Hiddleston), koji radi u luksuznom hotelu u Kairu kao noćni menadžer/recepcioner. Sticajem okolnosti, tokom arapskog proleća saznaje za umešanost britanskog bogataša Ričarda Ropera (Hugh Laurie) u ilegalnu trgovinu oružja. Radnja se pomera nekoliko godina napred i Džonatan sada radi u hotelu u Švajcarskoj, gde se među gostima pojavljuje upravo Roper. Na nagovor britanske službe koju predstavlja Anđela (Olivia Colman) on postaje špijun koji treba da se infiltrira i otkrije detalje Roperovih poslova.
Već nakon uvodnih nekoliko minuta se vidi da je producentska kuća BBC opet bila na visini zadatka – poznato je da kada ona napravi nešto, to je izvedeno na vrhunskom nivou i bez štednje (kao HBO ili Netflix). Bukvalno ćete se osećati kao da gledate neku seriju o Džejmsu Bondu, prvenstveno zbog teme, zatim i zbog tehničkih rešenja (snimanje dronom ili iz helikoptera) i predivnih lokacija (serija je snimana u četiri države: Engleska, Švajcarska, Španija, Maroko). Iako nisam čitao knjigu, verujem da su lokacije iz nje verno prenete na ekran, jer sam zaista uživao u svakom detalju, nebitno da li je raskoš ili pustinja. Danska režiserka Suzan Bir je odradila zaista sjajan posao i očigledno je da je serija imala budžet kao za film.
Spomenuo sam da je bilo pokušaja da se priča smesti na velike ekrane, pa je pala odluka na mini-seriju sa šest jednočasovnih epizoda, ali mišljenja sam da bi četiri epizode bile taman. Ovako su se minuti morali nekako popuniti, pa između skoro svake scene postoje pauze koje ispunjavaju pejzaži ili entrerijeri, što malo ubija tenziju koja je dosta bitna u špijunskim dramama. Priča je pravolinijska, rekao bih i predvidljiva, bez pravih uzbuđenja. Shvatam da se za potrebe serije radnja iz knjige pomerila petnaest godina napred, ali mi je svakako, za autora kao što je Džon le Kare, previše jednostavna, kao što je bio i sam završetak. Ne kažem da nisam uživao u priči, samo konstatujem da sam (očigledno) imao prevelika očekivanja od nje.
Uporedo sa postepenim otkrivanjem naših likova, autor se bavi i portretom međunarodne ilegalne trgovine oružjem, političkim smicalicama, radom ljudi koji se zalažu sa suzbijanje trgovine, a posredno imamo uvid u direktne posledice kupoprodaje oružja. Ljudu na visokim pozicijama u državi su zaduženi za hvatanje dilera, ali im na terenu pomažu da završe svoje poslove, po cenu brojnih žrtava. Sasvim je razumljiva frustracija ljudi koji nailaze na blokade prilikom pokušaja da uhvate Ropera, čoveka koji šalje humanitarnu pomoć izbeglicama koje su postale to zahvaljujući njemu. Cinizam, nedostatak humanosti i gledanje sopstvenog interesa ljudi iz senke je za svaku osudu i uhvatio sam samog sebe nekoliko puta besnog zbog onoga što sam video u seriji.
Lik Anđele je pravi primer osobe na mestu, žene koja se bori protiv vetrenjača i čiji trud uglavnom ne nailazi na razumevanje. Njeni motivi za hvatanje Ropera su lični i sasvim razumljivi, što se ne bi moglo reći za lik Džonatana Pajna. On naprasno odlučuje da se zbog dešavanja u Kairu priključi hvatanju Ropera, iako je prošlo četiri godine, tako da njegov motiv nisam kupio, a donekle mi je i previše brzo dobio naklonost opreznog trgovca oružjem. Normalno je da bez femme fatale nema prave špijunske drame, u pitanju je Ričardova partnerka Džed (Elizabeth Debicki), ali doza melodrame nikako nije bila potrebna.
Hju Lori je postao svetski poznat kao Doktor Haus i teško ga je zamisliti u nekoj drugoj ulozi, ali je nakon gledanja ove serije takođe teško zamisliti da neko drugi tumači Ričarda Ropera. Izrazito šarmantan, harizmatičan i proračunat džentlmen koji uliva strahopoštovanje svojom pojavom, Lori je veoma ubedljiv u svojoj ulozi. Nasuprot njemu je Tom Hidlston, koji očigledno nije samo superjunak Loki i maneken, nego poseduje i glumački talenat, ali problem je što mu je dobar deo glume ovde bio da se kezi kao nenormalan. Čitava glumačka ekipa je sam krem britanske dramske scene, jedino mi je Olivija Kolman u poodmakloj trudnoći pomalo diskutabilna za ulogu.
The Night Manager je izvrsno stilizovana visokobudžetna špijunska drama koja će se sigurno dopasti ljubiteljima žanra, iako je za nijansu razvučena i fali joj malo tenzije i mini-obrta.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
