Eva: Why?
Kevin: I used to think I knew. Now I’m not so sure.
Crvena.
Da li ste ikada razmišljali o značenju boja i šta one reprezentuju? Ja, iskreno, slabije. Ponešto tu i tamo, ali nešto opširnije nikada. Sve dok nisam pogledao ovaj film. Zašto nakon njega? Jednostavno, iz razloga što čitav film počiva na crvenoj boji i to baš upadno vas crvena obuzima tokom celog filma i savršeno se stapa sa radnjom filma.
Ovu dramu je režirala i jedan od scenarista bila Lin Ramsi (Lynne Ramsay), o kojoj, iskren da budem, ništa nisam znao. Urađen je prema istoimenoj noveli koju je napisala Lionel Šriver. Film je imao mnogo poteškoća u produkciji i proteklo je pet godina od kako se krenulo sa projektom do kraja snimanja 2010. godine. Premijeru je imao na Kanskom festivalu 2011. godine.
O radnji filma je teško pričati, a ne izgubiti se i otići predaleko, pričati, a ne otkriti mnogo, pričati, a ne uništiti magiju koju ovaj film svakako ima. Tako ću u kratkim crtama opisati priču, a vama ostaviti da je sami otkrijete, jer jedan od kvaliteta ovog filma je upravo otkrivanje priče delić po delić.
Radnja prati Evu (Tilda Swinton) uspešnog pisca putopisa, tj. prati proteklih šesnaest godina njenog života. Od zabavljanja sa Frenklinom (John C. Reilly), udaje za istog, zasnivanja porodice, trudnoće, rođenja dvoje dece, sve do sadašnjosti. Kroz tih šesnaest godina ispratićemo jedan veoma neobičan, težak, neprijatan, neprirodan i potpuno zastrašujući put kojim je Eva koračala, a čiji kraj će vas ostaviti bez teksta.
Kao što sam rekao o ovom filmu je teško pisati, baš kao što ga je bilo teško gledati. Može se reći da je bilo ovakvih priča, tj. njenih delova, koji su u različitim filmovima portreisani na različite načine, ali niti u jednom kao ovde, niti u jednom, te različite priče, nisu spojene u jednu kao ovde. Tako imamo priču o porodici, njenom zasnivanju, proširenju i življenju u okviru porodice. Taj život, ma šta mnogi pričali, se u mnogome razlikuje od života prije nego ste zasnovali svoju porodicu. Prioriteti se menjaju i vi i vaše želje, navike i ritam niste u prvom planu. U prvom planu je porodica, zajedništvo, a nad svime deca i uvek deca.
Međutim, neki se sa tim ne mogu ili teško mire, pa tako i Eva. Sve je savršeno dok trudnoća ne postane ograničenje dotadašnjeg načina života. Savršeno, dok novorođenče ne podigne to ograničenje još više. Ograničenje postane uzrok depresije, odbijanja, pa čak i mržnje deteta koje ste doneli na svet, ali ljudi se najčešće pomire sa novonastalim prilikama, neki pre neki posle. Postavlja se pitanje šta raditi ako to odbijanje u nekom, nama neshvatljivom i nepojmljivom, momentu poremeti nešto i prekine vezu deteta sa majkom?
Da li je moguće da dete od rođenja odbaci majku i celo vreme sve radi da joj od života napravi pakao? Da li je moguće da se neki ljudi rode zli? Da li je to protivno našem verovanju i poimanju života? Da li dete može biti toliko okrutno, manipulativno, sebično i zlo? Da li tako nešto uopšte možete pojmiti, a kamoli objasniti? Ili je sve to krivica roditelja i odgoja ili nešto sasvim treće? Tokom čitavog trajanja filma pitanja se roje, gomilaju, a odgovora nema ili vi ne možete naći niti jedan. I dalje danima nakon filma ja odgovore još nisam našao, a možda je odgovor jednostavno – crvena.
Čitavu priču saznajemo skupljajući mrvice kroz flešbekove različitih vremenskih perioda Evinog života, flešbekove koji idu napred i nazad kroz vreme, kojih ima mnogo i kratko traju, ali svi ti kratki kadrovi su savršeno ukomponovani, obojeni nijansama odgovarajuće crvene odgovarajućim događajima. Na momente su kadrovi kao iz art ili iz indi filma što je potpuno u suprotnosti samoj priči, a opet tako savršeno se uklapa. Muzika radi svoju svrhu i prožima se sa scenama baš kako treba. Sve to zajedno, pravi neobičnu atmosferu koja vam teško leži na grudima, pritiska psihu i stvara mučan osećaj kome ne možete da se otrgnete. Zbog svega navedenog imam samo reči hvale za režiju i scenario koji su me oduševili.
Međutim, sve to ne bi bilo ni izbliza dobro da film ne nose dve, pa možda i tri fenomenalne uloge. Prvu je odigrala Tilda, tumačeći Evu. Odavno nisam uživao u tako kvalitetnoj i savršenoj ulozi jedne glumice. Iskreno, ja neverovatno gotivim Tildu i smatram je najoriginalnijom glumicom već dugi niz godina, a u ovom filmu je u punom svetlu pokazala svo svoje umeće. Takav prikaz emocija i takve neverovatne transformacije dugo nisam imao priliku da gledam. Jednostavno, što se mene tiče, oduvala, razbila i izdominirala.
Druge dve uloge su pripale jednom mladom glumcu Ezri Mileru (Ezra Miller) i dečaku Džasperu Njuvelu, koji igraju istog lika, Kevina, u različitom vremenskom dobu i obojica su fantastično prikazala i dočarala filmski lik koji će vam uvek ostati u pamćenju.
Kad sve sagledam, zaključak je da je ovo izuzetno kvalitetan, kompleksan i nesvakidašnji film, koji morate da pogledate, iako će vam doneti samo patnju i težak ukus koji danima ostaje.
9/10
P.S.
Crvena je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja.
Pozitivno značenje: strast, ljubav, seks, uzbuđenje, krv, energija, entuzijazam, toplota, snaga.
Negativno značenje: agresija, ljutnja, borba, revolucija, surovost, nemoral.
