The Painted Bird je češki film iza koga stoji međunarodna ko-produkcija. Scenario, režiju i produkciju potpisuje Vaclav Marhul, a reč je o adaptaciji istoimenog romana Jiržija Kosinskog iz 1965. godine. Ispratio sam najave za film, ali sam u međuvremenu, s obzirom da nije dospeo do šire publike, potpuno zaboravio na njega. Srećom, pre par dana sam ispravio tu grešku i posvetio mu skoro tri sata koliko traje.
Radnja prati neimenovanog dečaka Jevrejina na području ratom zahvaćene Istočne Evrope. Na početku filma živi kod svoje tetke Marte, kod koje su ga roditelji ostavili kako bi bio bezbedniji pred naletom nacista. Međutim, Marta ubrzo umire i dečak kreće na avanturu kako bi se vratio kući. Ispostaviće se da će njegove avanture biti niz užasnih susreta sa neznanjem, zlobom, eksploatacijom i izopačenošću. U filmu se koristi tzv. međuslovenski jezik, a autor se odlučio na taj potez kako se nijedna slovenska nacija ne bi identifikovala sa pričom.
Na osnovu pročitane trivije verovatno imate neke pretpostavke sa kakvim strahotama se suočava dečak, ali verujte mi da film u tom smislu premašuje sva očekivanja. Dečak se na svom putovanju susreće sa mnogim ljudima koji ga refleksno krive za svoje probleme, uglavnom one koji su van njihove sposobnosti da ih shvate. Naš nesrećni protagonista zna uglavnom za bol i patnju, a fantastična crno-bela kinematografija čini strahote sa kojima se suočava malo podnošljvijim za nas gledaoce. Čitav film je pravo malo remek-delo minimalzima, kadrovi izazivaju osećaj izolacije i usamljenosti, a autor je uspeo da održi osetljivu ravnotežu između pripovedanja i onoga što gledamo.
S obzirom da je radnja smeštena za vreme Drugog svetskog rata očekuje se da nacisti budu primarni zlikovci, ali dečakove mučitelje čini grupa navodno običnih ljudi čija je surovost ili uvek bila tu ili je napokon dobila razlog ili izgovor da se pojavi. Priča se inteligentno više bavi zlom koje nije u široko prihvaćenim, očiglednim oblicima, nego se nalazi kod sujevernih, nasilnih ili zlonamernih pojedinaca. Čak ni dobri ljudi ovde nisu bezgrešni jer, recimo, sveštenik ne vidi dečakove patnje, dok sovjetski snajperista ubija nenaoružane ljude u jednom selu.
Kroz skoro tri sata trajanja filma dečak iznova pronalazi nove staratelje, a svako poglavlje (ukupno osam) se završi neslavno. Kako vreme prolazi tako primećujemo ozbiljne promene u dečakovom ponašanju ili načinima kako se odnosi prema drugima i na očiglednom primeru vidimo kako nasilje stvara nasilje. Dečak je zlostavljan jer se na njega gleda kao na drugačijeg, kao na neželjenog autsajdera (scena sa ofarbanom pticom koju njeno jato odbacuje je sjajna metafora za dečakovu situaciju), ali tokom trajanja filma vidimo grozote koje se ne dešavaju samo njemu. Iako sam svašta video gledajući filmove, moram priznati da me je nekoliko scena prilično šokiralo. Međutim, svo to zlo je prikazano sa nekom ukletom lepotom, jednostavno ne možete skrenuti pogled čak i kada osetite da je postalo malo previše za vaš stomak.
U najavama filma sam video da će u njemu glumiti impresivna ekipa koju čine Stelan Skarsgard, Harvi Kitel, Udo Kir i čovek čijoj sam se pojavi iskreno obradovao, Aleksej Kravčenko iliti onaj dečak iz ratnog horora Idi i smotri. Moram priznati da sam se malo razočarao što su se njihovi nastupi sveli na kameo uloge, a većina njihovih izgovorenih reči je sinhronizovano. Klinac u glavnoj ulozi me je podsetio na Zeina iz filma Capernaum – ceo svet je protiv njega, ali je pun motivacije da se ne preda i da gura napred, čak i kada njegova borba ne donosi željene rezultate. Takođe, u oba filma, konačan epilog dođe kao blagoslov.
The Painted Bird je brutalna, kontroverzna, beskompromisna češka drama i pravi primer art-haus filma koji će svoje gledaoce, ukoliko izdrže skoro tročasovni kolaž čemera, bede i nasilja, nagraditi bogatim, neponovljivim iskustvom.
moja konačna ocena: 8/10
