Over there, I was a liberator. People lined up in the streets waiting for us. Throwing flowers and cheering. And here, I’m just another nigger pushing a plow.
Kako se bliži sezona festivala, tako pred publiku stiže sve veći broj autorskih filmova koji smenjuju letnje blokbastere. Netflix radi veliki posao da autorski filmovi dođu do šireg auditorijuma, a takav je slučaj i sa ovom istorijskom dramom režiserke Di Ris (Dee Rees). Virgil Williams je napisao scenario na osnovu knjige Hilari Džordan, u kome se bavi diskriminacijama i predrasudama karakterističnim za jug SAD-a, od kojih nisu bili pošteđeni ni vojnici tek stigli sa ratišta u Evropi.
Radnja filma je smeštena u ruralni Misisipi i centrira se oko dvojice muškaraca, crnca i belca, i njihovih iskustava pre, tokom i posle Drugog svetskog rata. Prema Ronselu Džeksonu (Jason Mitchell) se na ratištu postupalo potpuno ravnopravno, ali ga kod kuće zatiče status građanina drugog reda i problemi koji idu sa time. Sa druge strane, Džejmi MekAlan (Garrett Hedlund) sa sobom donosi psihičke posledice ratnih dejstava, ima teškoće sa prilagođavanjem i odaje se alkoholu. Njih dvojica postaju prijatelji, što njihove porodice neće propratiti sa odobravanjem…
Uvodna scena filma Mudbound, koja se hronološki odvija na samom kraju, nam dosta govori o likovima koje ćemo pratiti, okolnostima u kojima se radnja odvija i samoj tematici. Grob je iskopan unutar zaboravljene grobnice crnaca – Henri (Jason Clarke), jedan od braće, je protiv toga da se njihov otac sahrani tu, dok Džejmi požuruje da se sve obavi što pre. Tokom čina zaustavljaju crnačku porodicu sa kojom očigledno imaju neki vid sukoba, dok sve posmatra Henrijeva supruga (Carey Mulligan), koja ostavlja utisak da nikako ne pripada tom svetu.
Nakon te uvodne scene, polako se upoznajemo sa prošlošću okupljenih likova i njihovim pričama koje dovode do tog momenta. Ostaci prošlosti pronađeni u iskopanom grobu se metaforički mogu odnositi na čitav prostor gde se radnja odvija. Prošlost juga Misisipija je nasilna, ružna i puna iracionalnog straha i predrasuda samo zbog druge boje kože. Takođe, iskopavanjem prošlosti stare stotinak godina shvatamo da se za to vreme, nažalost, nije puno toga promenilo i da i dalje vladaju zakoni koji su u tako naprednom društvu odavno morali biti iskorenjeni.
Spomenuo sam da se radnja filma centrira oko dva lika, ali bi tačniji opis bio da se Mudbound ambiciozno fokusira na pet likova i ukupno dve porodice. Na taj način svaki karakter, tačnije njihovi životi, nade, motivi i osećanja, predstavljaju zaseban segment filma. Scenarista im ravnopravno pruža pažnju, tako da njihovi zasebni narativi ne umanjuju bitnost i kvalitet glavnog narativa. Svaki karakter pomaže u definisanju i drugih karaktera, ali i prostorno-istorijskih okolnosti u kojima se priča odvija. Dok su nepregledna polja Misisipija nekome nada, nekima su izvor očajanja, dok nekima pružaju beskrajan osećaj zarobljenosti.
Hap (Rob Morgan), glava porodice Džekson, je svestan da nije u nimalo boljem položaju u odnosu na njegove pretke i mašta o parčetu zemlje koje će pripadati njegovoj porodici. Sa druge strane, Henri dobrovoljno dovodi porodicu u ovu nedođiju, kako bi ispunio svoj životni san da bude farmer. Njegova supruga se muči da se navikne na nove okolnosti, dok njegov otac Papi (Jonathan Banks) sve više postaje mrzovoljan. Usred svih tih dešavanja dolazi do stvaranja netipičnog prijateljstva koje povezuje ratno iskustvo, a zatim i boca viskija. Džekson se kao ratni heroj ponovo suočava sa sistematskim rasizmom i upravo će njegovo novo otkrivanje sebe biti glavni pokretač nasilja u filmu.
Mudbound je ambiciozna multikarakterna drama koja se bavi unutrašnjim i međusobnim konfliktima ljudi koje spajaju nepregledna polja juga Misisipija, ali razdvaja nemilosrdna socijalna hijerarhija. Odličan u svakom smislu i vizuelno doteran do maksimuma, Mudbound je sigurno jedan od najboljih filmova iz tekuće godine.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
