Režiser i scenarista Džef Nikols (Jeff Nichols) predstavlja novu nadu svetske kinematografije. Nakon dva više nego odlična nekonvencionalna projekta Take Shelter i Shotgun Stories, njegov treći projekat većina gledalaca neće shvatiti baš najbolje, dok će ga ljubitelji kvalitetnih filmova uvrstiti na listu najboljih izašlih u poslednjih nekoliko godina.
Početak filma prati dvojicu dečaka, Elisa i Nekbouna, koji svoju idiličnu svakodnevnicu prekidaju otkrićem misterioznog brodića koji je zaglavljen u krošnji drveta na ostrvu u daljoj okolini. Taj brodić predstavlja deo njihovih maštanja, sve dok ne saznaju da u njemu živi čovek sa nadimkom Mad, koji na tom ostrvu čeka svoju devojku. Vremenom se dečaci združuju sa njim i, kada saznaju da beži od policije i plaćenika, čine sve što je u njihovoj mogućnosti da mu pomognu da pobegne i da ostvari kontakt sa svojom devojkom.
Centralna figura čitavog projekta je reka Misisipi, koja dominira filmom i direktno utiče na živote svih likova u njemu. U naseljima na njoj žive snalažljivi, vredni i, što je najbitnije, pošteni ljudi, koji se od malih nogu navikavaju na surov život pored reke. Osim teškog života, prikazana je ljubav i poštovanje koju ti ljudi imaju prema izvoru njihovih prihoda. Veliki broj tema je isprepletan, počevši od prijateljstva i porodice, preko ljubavi i nasilja, pa sve do tema o životu i smrti.
Scenario je lagan, bez previše trzaja i obrta, tako da gledaoca uvuče u skoro letargično posmatranje radnje imajući utisak da se ta radnja upravo dešava tim ljudima u pravom životu. Toliko je ušuškan da scene pucnjave i trke između života i smrti ne dižu adrenalin. Likovima je odrađena odlična karakterizacija i ekipa za kasting je odradila posao kako treba, tako da sve zajedno ostavlja poprilično realan i uverljiv utisak. Sa tehničke strane je odrađen karakteristično za režisera, sa oštrom fotografijom, sporim kadrovima i odličnim zvukom, bez nepotrebnih efekata.
Glavni junaci imaju po četrnaest godina, ali su po uticajem okoline naglo sazreli. Njih su izneli mladi Taj Šeridan (Tye Sheridan) i Džejkob Lofland (Jacob Lofland), između kojih vlada odlična hemija u glumačkom smislu, ostavljajući utisak da su najbolji prijatelji i u pravom životu. Njihovi performansi su iznenađujuće dobri i uverljivi. Ulogu Mada je tako iznenađujuće dobro izneo Metju Mekonahi (Matthew McConaughey), čovek koji je slavu stekao glumeći u zabavnim romantičnim komedijama, oslanjajući se isključivo na svoj fizički izgled. Ipak, ovde je odličan u ulozi modernog Robinsona, kao da je čitav život proveo na tom ostrvu. Iskreno, bilo mi je čudno što nije skidao košulju i bio bih prilično iznenađen da to nije uradio, ali se strpio do poslednje trećine filma. Ostatak glumačke ekipe je takođe odradio odličan posao, razvijaju se kako radnja odmiče i bogate film svojim performansima.
Ovaj film sam doživeo kao veoma lep primerak moderne kinematografije, namenjen ljudima koji cene projekte koji se oslanjanjaju na glumu i ljudsku dramu, bez pucnjave, specijalnih efekata i jurnjave. Možda pojedinci primete da je za nijansu predug, ali ukoliko na vreme otvorite um i pustite da vas priča vodi sama bez previše razmišljanja, naćićete da ste upravo odgledali pravo filmsko remek-delo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
