Ugledni britanski filmadžija Mike Leigh (Mike Leigh), vlasnik sedam nominacija za Oskara, predstavio je prošle godine u Kanu svoj najnoviji projekat. Reč je o biografskoj ekranizaciji kontroverznog britanskog slikara. Joseph Mallord William Turner, zahvaljujući impresivno naslikanim pejzažima (preovlađuju motivi s mora poput jedrenjaka i luka, sa naslikanim stenama u pozadini), nametnuo se kao jedan od vodećih predstavnika romantizma sa početka XIX veka.
Koncept priče fokusira se na poslednjih 25 godina života, na vreme kada je slikar ostao bez oca sa kojim je bio snažno povezan. Pratimo njegova česta putovanja u stalnoj potrazi za inspiracijom, jer je ovaj neobuzdani umetnički duh uvek stremio nečem novom, drugačijem, progresivnijem. Bio je od onih slikara koji nije podlegao čarima samozadovoljstva, ubeđen da radi uzvišenu stvar i tako ostavlja neizbrisiv trag iza sebe.
Prikazan kao osobenjak, tip koji gotovo da ništa nije osećao prema bivšoj ženi i dvema ćerkama, totalno posvećen četkici i platnu. U skromnom ljubavnom životu, bilo je mesta za dve žene koje su povremeno probudile emocije i rasplamsale strast kod matorog Turnera. Prva je njegova služavka Hana (potajno zaljubljena u njega), a druga vlasnica pansiona i udovica, Sofia But, sa kojom se neočekivano pronašao kada je već bio u zenitu umetničke karijere, ali i blizu silaska sa životne pozornice.
Mada je imao zavidan renome u visokim krugovima, bio miljenik aristokratije i novokomponovanih bogatuna, uživao u druženju s devojkama iz bordela, gos’n Turner je iskusio i onu drugu stranu medalje. Doživeo omalovažavanja, postavši omražen lik, izvrnut ruglu licemerne javnosti. Razlog tome bio je beskompromisni slikarski stil koji ga je odveo ka impresionizmu, novom pravcu koji će vremenski kasnije postati opšte prihvaćen. U par scena nam se diskretno sugeriše kako je Turner postavio osnove apstraktne umetnosti, koja će ozbiljnije da zaživi tek u XX veku. Lako se da zaključiti kako je bio čovek ispred svog vremena, vizionar koji je video mnogo dalje od svojih savremenika, kolega iz prestižne Kraljevske akademije umetnosti.
Timothy Spall (Timothy Spall) je briljantno izneo naslovnu rolu. Facijalna ekspresija u kombinaciji s animalistički interpretiranim zvucima (groktanje, mrmljanje, gunđanje) čine ga teško razumljivim ekscentrikom. Na jedan suptilan način, režiser ga deklariše i kao čoveka promenljivog raspoloženja. Uostalom upečatljiva scena sa pozajmicom to odlično ilustruje. Ostatak ekipe takođe pruža pristojne performanse, jer je ovde gluma svedena u okvire stilski doteranog narativa.
Inteligentni, promišljeni dijalozi, prožeti neizbežnim britanskim cinizmom i oštrim replikama, daju priči potreban socijalan značaj. Kultura ophođenja, lepi maniri, ležeran humor, ubačeni su tek kao začin koji daje dobar ukus i doprinosi da priča lakše dopre do uma i duše prosečnog gledaoca.
S tehničke strane gledano, nemoguće je ne primetiti izvanredno oslikane eksterijere i umešno postavljenu scenografiju kojom je oživljen duh zlatnog doba nekada najveće imperije na svetu. U prilog tome idu i maštovito dizajnirani kostimi, primereni vremenskom periodu u kome je živeo i stvarao gospodin Turner. U maniru ugledne britanske produkcije (iako je zapravo ovo britansko-francusko-nemačka koprodukcija), prepoznatljiva je pažljivo ukomponovana muzika koja uz impresivnu fotografiju svakako daje filmu poseban šarm. Umetnički opredeljeni Mike Leigh ostaje dosledan dobro poznatom filmskom rukopisu, što je dovoljno da nas involvira u ovu biografsku priču, bez obzira što je malo razvučena (po starom običaju u njegovim filmovima) i ima karakteristično spor ritam.
Pošto spadam u poštovaoce njegovih dela, moram da priznam kako sam s nestrpljenjem očekivao ovu dramu. Posle odjavne špice ostaje mi da konstatujem kako je Leigh zadržao standardno visok nivo u razmerama evropske kinematografije, iako sigurno ovo ne spada u njegove najbolje filmove. No, u svakom slučaju, zavređuje pažnju pasioniranih ljubitelja žanra.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
