Menhetn, Njujork, SAD. Svaku diskusiju o savremenoj Americi i u tome kako ljudi u njoj žive, neizbežno moramo početi od Menhetna. Menhetn, blještavi moderni div od betona i čelika, dodiruje nebo i u svoje naručje prima sedam miliona ljudi, sedam miliona sretnih korisnika prednosti i komfora koje ovaj velegrad može da ponudi. Njegovi lepi, široki bulevari pružaju bezbrižan i miran život. Transportni sistem pruža putniku sve udobnosti. Starinski mali kafići stvoreni su za ležeran i lagodan život. Ljubiteljima prirode obezbeđeni su mir i privatnost za uživanje u sunčanom danu. Grad pruža i predivne promene vremena. Sigurno se pitate kakve sve ovo ima veze sa Blendigovima i njihovom kućom iz snova. E pa reći ću vam. – kaže u svom ciničnom monologu jedan od sporednih likova Bil Kol (Melvyn Douglas), bliski porodični prijatelj, savetnik i advokat po struci.
Ovakav početak priče videli smo bar u nekoliko desetina igranih filmova, ali opet sa dozom sarkazma autor nas vešto upoznaje sa glavnim vedetama ove porodične komedije. Gospodin Blending (Cary Grant) je tipični Njujorčanin. Radi za jednu uglednu markentinšku agenciju kojom osmišljava slogane za proizvode i u tome je neprikosnoven. Oženjen je sa dominantno sarkastičnom Muriel (Myrna Loy) i ima isto tako pravoljubljivo agresivne maloletne kćeri koje imaju idealističko viđenje situacije, pa čak i prekor prema poslu svoga oca, a upravo žive od konzumerizma i potrošačke zavisnosti prosečnog Amerikanca.
Da bi svoje tri cure zadovoljio, kao i da bi stvorio prostor za sebe (koji je nepovratno ugrožen Murielinom odećom, parfemina i drugim ženskim stvarima, kao i nemogućnošću korišćenja kupatila), odluči se za kupovinu kuće na periferiji smatrajući pri tom da je bolje kupiti kuću nego spanđati pare za preuređenje stana. Međutim, kada im vispreni agent za nekretnine slatkorečivim anegdotama (da je jedan general iz rata za nezavisnost upravo na mestu pored te kuće napojio konja), uspe podvaliti ruševnu straćaru koju moraju iz temelja da sruše, santa leda nepredviđenih problema strmoglavljuje se na Blendingovu glavu kome i na poslu više ne cvetaju ruže.
Jako je bitno napomenuti sa je film snimljen 1948. godine, znači tri godine od završetka Drugog svetskog rata, kada je trebalo dignuti narod od te post-ratne depresije i pre svega ga nasmejati i dati mu nadu da bolja vremena dolaze, da prave vrednosti uvek nađu put, a najispravniji je onaj koji je i najteži. Pre ovoga filma navešću dva vrhunska ostvarenja koja su se doticala značaja familije u savladavanju životnih prepreka. Tu je nekadašnji, istina precenjeni, ali tada vrlo značajni Vajlerov klasik The Best Days of Our Lives i podcenjeni, ali sada kultni Kaprin It’s Wonderful Life, oba snimljena dve godine pre.
Mr. Blandings Build His Dream House uzima tu socijalnu notu koja je karakterizovala Vajlera, screwball i sentiment od Kaprinog klasika, koji je već kao jedan uspešni podžanr gubio trku i mutirao unutar komedije. Upravo je H.C. Potter stasao u vreme kada je screwball bio na vrhuncu (iako je radio romantične melodrame) i kroz povremeni verbalni humor, međuigru Granta i Loj, prvaka takvih filmova, stvarao atmosferu koja je bila vešto ukomponovana sa fizičkim notama humora. Užasno duhovite su scene Grantove izgubljeno tupe reakcije, kada se pravi da zna šta mu majstori za gradnju govore, crtanje plana rasporeda prostorija, gde od hrpe megalomanskih predloga treba zavesti red, pa Džimovo pucanje po šavovima kada izdaci astronomski prelaze zadanu granicu ili dečija ljubomora zbog bliskosti njegove žene sa najboljim prijateljem itd.
Kuća snova pre svega predstavlja američki san, predstavlja simbol radnog pristojnog građanina, čoveka koji bi za to parče vlastitog gnezda bio spreman žrtvovati poslednje atome snage, zadnje zarađeni i ušteđeni novac, jer zna da će u svoj toj borbi i preznojavanju stvoriti dom pun ljubavi, topline i blagostanja. Sve te cigle, čivije, daske, vrata, prozori, zidovi utkani su sa verom da se stvara nešto vredno, kao što je i Američka deklaracija utkana na grudima svakog pravog građanina Amerike.
Film nije urnebesan, nije nekog zavidnog ritma, ali ipak proizvodi divne emocije od kojih ne skidamo osmeh sa lica.
7/10
