Mjuzikl je jedan od žanrova koji se decenijama već muči s opstankom na velikom platnu, iako je u zlatnoj eri Holivuda bio čak i dominantan. Sa vremenom je skoro u potpunosti potisnut sa strane, naročito u 60im i 70im kada počinje trend ozbiljnijih, realističnijih filmova i mesta za vrckave plesne tačke i pevušenja skoro da i nije bilo. Njegova mainstream zastupljenost se kasnije manje-više svela na Diznijeve animirane filmove. Tu mirnu vodu je ulaskom u novi milenijum sa velikim praskom razburkao australijski režiser i scenarista Baz Lurman (Baz Luhrmann), praskom zvanim Moulin Rouge!.
Želim odmah u startu priznati da meni lično mjuzikl kao žanr ne spada među omiljene, tako da ga nisam često ni posećivao, niti sam bio siguran šta uopšte očekivati. Ono što je usledilo u ovom konkretnom slučaju, od podizanja zavese, pa do spuštanja iste (bukvalno) je teško opisati rečima, ali jedno je bilo jasno. Moulin Rouge! je poseban film, zapravo toliko poseban da ničemu sličnome nisam svedočio ni pre ni posle njega.
Već na samom početku filma saznajemo ono što bi se inače okarakterisalo kao veliki spojler, a to je da heroina u našoj priči završava tragično. To jasno daje do znanja da u priči koja sledi ne očekuje neizvesnost ili obrte, već je treba doživljavati kroz detalje, kroz sliku i ton. Radnja je u suštini vrlo jednostavna i nepretenciozna – siromašni, nadobudni mladi pesnik Kristijan (Ewan McGregor) dolazi u Pariz pred sam kraj 19. veka, sa ciljem da zadovolji apetite za boemskim životom. Razuzdani francuski slikar Tuluz Lutrek (John Leguizamo) mu pomaže u toj nameri i već narednu noć Kristijan posećuje ozloglašeni pariski noćni klub Mulen Ruž, gde upoznaje famoznu kurtizanu Satin (Nicole Kidman) u koju se zaljubljuje na prvi pogled. U njihovu romansu se upliće ljubomorni vojvoda (Richard Roxburgh) koji namerava kupiti klub i pretvoriti ga u pozorište, a od Satin napraviti veliku zvezdu i pri tome je imati samo za sebe.
Iako znamo da ćemo gledati jednu klasičnu priču o nesrećnoj ljubavi, film pomalo koketira sa žanrovima gde prva trećina ima razigran i komičan ton koji prelazi u melodramu, te završava kao tragična opera, ali ono što izdvaja Moulin Rouge! od drugih mjuzikla, pa i filmova uopšteno je neobuzdana energija, psihodelična dinamika u prezentaciji koja omogućava da doživimo atmosferu pariskog noćnog života iz 19. veka prilagođenu današnjim normama i mentalitetu. Tu dolazimo to eksperimentalnog aspekta, a to je muzika u filmu. Baz Lurman se odlučio da na prilično inovativan način modernizuje ovu priču tako što ubacuje pop-rok hitove iz 70ih i 80ih i prilagođava ih priči – od Madonne do Nirvane i hitova Like A Virgin, Material Girl, Smells like a Teen Spirit itd., uz malo tanga, ken-ken i pokoju originalnu pesmu, napravio je nesvakidašnji, ali iznenađujeće efektan spoj.
Da se razumemo, ovo nije pravo mesto da tražite dubinu u priči, slojevitu karakterizaciju likova ili neka skrivena značenja. Ovde temeljna postavka obiluje klišeima, stereotipima – od početka je jasno ko je ko, ko dobar, a ko zao, imamo samo crno i belo. Imajući to u vidu, Moulin Rouge! sam više doživeo kao romantizovanu bombastičnu fantaziju gde kadrovi vrište na gledaoca, kako kroz zvuk, tako i kroz boje, kič i eksces, kratke i brze rezove, frenetičnu montažu i uglove snimanja. Nema sumnje, film u svom tom svom vatrometu i over the top stilizaciji, raskošnoj kostimografiji i hiper-detaljnoj scenografiji izgleda besprekorno.
Što se tiče glumačke postave, tu nema zamerki. Nikol i Juan se posebno izdvajaju, hemija među njima je na mestu, a i pevanje im je sasvim solidno. Džim Broudbent kao upravnik kluba Harold Zidler je takođe odličan i scena u kojoj nas uvodi i upoznaje sa svetom dekadentnog bluda i pariskog burnog noćnog života je jedna od najupečatljivijih. Lurmanova režija ovde zasigurno neće biti po svačijem ukusu, ovo je jedan od onih love or hate filmova, taj karneval šarenila i blještavila neke će oduševiti i biti ekstaza za sva čula, dok će za druge biti iscrpljujuce iskustvo i uopšte ga neće tolerisati. Istini za volju, film negde oko sredine smanji audio-vizuelni volumen i tu se radnja počinje pomalo vući, ali krucijalni utisak ostaje isti.
Moulin Rouge! je spoj starog i novog kakav ne viđamo često. Zabavan, originalan i rizičan poduhvat. Kritikovati ovaj film zbog manjka u tematskoj sadržini ili priči ne bi bilo fer, jer namere su transparente i jasne od prvih minuta. Ovaj mjuzikl je pre svega kreativni eksperiment sa nekonvencionalnim odabirom muzike i raskošnom estetikom, party koji se ne sme propustiti, pa makar vas posle svega i pomalo izmori.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Zlatan Husanović
