I wanna make a Paradise.
Režiser i scenarista Daren Aronofski (Darren Aronofsky) spada u red specifičnih autora čiji filmovi ne ciljaju širu publiku, ali se mora priznati da se sa svakim novim projektom broj njegovih poštovalaca sve više smanjuje. Autor filmova Requiem for a Dream, The Wrestler ili Black Swan je u poslednje vreme počeo da se bavi religijom i njegovi filmovi prate tu tematiku, a tako osetljiva tema, koju on uobliči/izmeni svojom autorskom slobodom, obično ne nailazi na šire razumevanje. Mistična promocija njegovog novog filma Mother! je obećavala klasičan misteri-horor unutar stare kuće, ali svako ko je bar malo upoznat sa njegovim radom je morao očekivati nešto netipično i drugačije.
Radnja filma se centrira oko devojke (Jennifer Lawrence) kojoj ne saznajemo ime. Ona živi u staroj trospratnoj kući koju je u potpunosti sama adaptirala, a u njoj živi sa svojim suprugom (Javier Bardem), piscem koji ima problema sa inspiracijom i motivacijom. Njihovu svakodnevnicu prekida dolazak misterioznog čoveka (Ed Harris), koji je pomislio kako je njihova kuća motel. Pisac poziva stranca da provede noć u njihovoj kući, a nedugo zatim neočekivano stiže i njegova supruga (Michelle Pfeiffer). Par neznanaca unosi nemir u njihovu kuću i njihove živote, a situacija se dodatno komplikuje kada ujutru stignu i njihovi sinovi…
Aronofski je ateista, ali je primetna njegova fascinacija biblijskim motivima. Generalno, njegova filmografija se može podelite na filmove sa tom tematikom i na one koje se usko bave slavom (ljudskom težnjom i potrebom za njom, nošenjem sa teretom slave i neminovni padom kada se ostane bez nje). Mother! se zbog toga može smatrati mešavinom, odnosno može se tumačiti na oba načina. Međutim, ja sam odabrao da čitav film posmatram sa religijskog stanovišta, jer mi je koncept uspešan pisac bez inspiracije koji se osamio sa svojom suprugom previše jednostavan za ovog autora. Ono što sam očekivao, to sam i dobio, a ukoliko niste gledali film, dalje nemojte čitati zbog spojlera.
Scenario je podeljen na dva dela. Prvi deo se bavi konkretno dešavanjima vezanim za porodicu stranaca, a drugi deo se odvija nakon nekih devet meseci, kada je naša junakinja u poodmakloj trudnoći. Nacrt scenarija je napisan za svega pet dana i autor je u njega uspeo da uklopi većinu svojih ideja. Nažalost, u korist predstavaljanja svoje ideje i korišćenja dosta simbolike, trpeli su klasičan zaplet i razrada likova. Oni su toliko misterizoni da u potpunosti ostaje na nama da ih slobodno tumačimo i da sami stvorimo zaključke ko su i oni šta to tačno rade. Te zaključke možemo izvesti ili iz postavke filma (usamljena kuća, ljudi koji glorifikuju pisca) ili reči koji se spomenu usput poput raj ili apokalipsa. Ukoliko ste sumnjali koja je tačno tematika filma, prelaskom u drugi deo postaje nedvosmisleno da je Mother! pun biblijske simbolike i da je religija (opet) centralna tema.
Glavna junakinja većinu vremena provodi ili frustrirana ili besna. Glavni izvor frustracije je činjenica da njen suprug ne obraća pažnju na nju, a frustracija prelazi u bes kada shvati da su mu njegovi čitaoci/pratioci bitniji od nje. Sa druge strane, lik Njega svoju egocentričnost hrani slavom koju je stekao, nesvestan da zbog toga trpi njegova kuća, kao i supruga koja je obnovila tu kuću. Ubrzo sam zaključio kako on predstavlja lik Boga, dok njegova supruga može biti Majka Priroda (što se i sugeriše u naslovu). Tom logikom, zaključuje se da je prvi deo u suštini Knjiga Postanja – stranci su Adam i Eva, njihovi sinovi su Kain i Avelj, čudni kristal je jabuka sa drveta.
Što se tiče drugog dela, knjiga koja piscu predstavlja najbolje delo je Novi Zavet, dok je novorođenče mali Isus, koji podnosi stradanje za oprost ljudskih grehova. Kuća u prvom delu može biti raj, dok u drugom delu može predstavljati planetu Zemlju. Ovo što sam nabrojao je samo delić brojne simbolike i metafora, jer su scene koje ostavljaju prostora za slobodno tumačenje zaista brojne. Međutim, problem je što se u ovom filmu može relativno uživati jedino ako se sve pobrojano provali relativno brzo. U suprotnom, Mother! vam može predstavljati besmisleno i nimalo prijatno iskustvo, a to se naročito odnosi na to ako ga posmatrate kao klasičan psihološki horor – prvo će vas odbiti arthaus šmek, a zatim i gotovo sadistička završnica, koja će vam ostaviti ništa drugo osim frustracije.
U suštini najveći problemi ovog filma su totalno pogrešna propaganda i pogrešan kasting, što je dovelo do toga da privuče pažnju gledalaca koji ga inače sigurno ne bi pogledali. Film se reklamirao kao klasičan psihološki horor-triler (Rosemary‘s Baby), iako Mother! poseduje svega nekoliko scena koje se mogu svrstati pod horor i nikako nije tipičan predstavnik žanra jer poseduje mnogo više. Zbog toga je dobar procenat bioskopske publike bio nezadovoljan, što je sasvim razumljivo, a najbolje se vidi po oceni F na Cinemascore-u (sistem koji ocenjuje film na osnovu utisaka gledalaca u bioskopu). Filmski detektivi, koji vole da čitaju objašnjenja nakon pogledanog filma i eventualno ga ponovo pogledaju kako bi ga bolje shvatili, su u velikoj manjini, a Mother! je svakako film koji će retko ko shvatiti iz prve.
Kasting je drugi najveći problem ovog filma. Trejleri i posteri su agresivno reklamirali Dženifer Lorens, koja svakako nije lice koje smo navikli da gledamo u arthaus filmovima. Ona je možda i glavni razlog što je pogrešna publika gledala Mother!, jer većina njenih fanova nikada nije ni pogledala neki film sa arthaus šmekom i solidnom dozom bizarnosti. Moram priznati da je ovde zaista sjajna, naročito kada se uzme u obzir da možda u svega par scena nije na ekranu. Generalno, gluma je na solidnom nivou, iako cenjena ekipa glumaca nije dobila razrađene karaktere. Havijer Bardem je na momente prilično jeziv, dok mi je najjači utisak ostavila Mišel Fajfer, sa svojom pomalo komičnom pasivnom agresijom.
Mother! je ambiciozno umetničko ludilo koje će vas ili oduševiti svojim konceptom, autorovom idejom i brojnom simbolikom, ili razbesneti/razočarati svojom pretencioznošću.
moja konačna ocena: 8/10
