The Death of Mr. Lazarescu je rumunski film reditelja i scenariste Kristija Piua (Cristi Puiu) koji mnogi smatraju jednim od najboljih evropskih filmova 2005. godine (nagrada na Kanskom festivalu). Ovo je prvi od šest filmova u kojima se autor bavi rumunskim društvom, spojenih u celinu pod nazivom Stories From the Suburbs of Bucharest.
Priča prati čoveka po imenu Dante Remus Lazaresku, 63-ogodišnjeg usamljenog alkoholičara koji zbog glavobolje i bolova u stomaku zove hitnu pomoć. Medicinska radnica koja je stigla smatra da je najbolje da odu u bolnicu, ali tek onda počinju pravi problemi gospodina Lazareskua. Nailazi na nadmene i nezainteresovane lekare koji ne žele da se previše bave čovekom koji sam sebe uništava alkoholom i bukvalno ga seljakaju iz bolnice u bolnicu. Kako noć odmiče tako su sve manje šanse da će ga neko primiti, a njegovo zdravlje (život) je sve više pod ozbiljnim znakom pitanja…
Generalni utisak koji ovaj film ostavlja je veoma depresivan i ostaviće vas u pesimističnom raspoloženju. Ovo je sporogoreća drama koja je namenjena nešto zahtevnijim i istrajnim gledaocima i sa svojih 150 minuta trajanja nije baš laka za gledanje. Priča je fokusirana na bolnice u Bukureštu, ali se lako može poistovetiti sa bilo kojom bolnicom širom sveta. U svakoj državi postoje ljudi koji su stari, zaboravljeni, usamljeni i umirući, a takođe u svakoj državi postoje lekari koji nemaju osećaj za humanost, saosećanje i iskrenu brigu za pacijenta. The Death of Mr. Lazarescu zato više obraća pažnju na sistem koji pre svega čine obični ljudi nego na pojedince. Ne može se reći da su lekari zli ljudi, nego jednostavno rade u sistemu koji je daleko od savršenosti.
Apsolutno sve u ovom filmu ostavlja realan i uverljiv utisak. Komšiluk se prividno brine za svog komšiju, a u suštini mu uopšte mu nije stalo. Ismevaju čoveka tako što ga cinično zovu Inženjer, iako se da zaključiti da je pametniji nego što se na prvi pogled vidi. Dante je zaboravljen od svoje porodice, njegova ćerka je emigrirala u Kanadu dok mu se sestra ne javlja na telefon. Svoju usamljenost sakriva brojnim mačkama, a njegovo siromaštvo ide dotle da mora da pravi sopstveni alkohol. Upravo zbog alkohola se automatski smatra da je građanin drugog reda i samim tim ne zaslužuje pravu pomoć. Tu je i moralna medicinska sestra koja, nažalost, nije u situaciji da išta promeni.
Najjači utisak ostavljaju nezainteresovani, egoistični lekari kojima pacijenti predstavljaju samo broj u kartonu. Upravo zbog toga najstrašnija stvar u filmu nije umirući pacijent, nego odnos lekara prema njemu iako je u takvom stanju. Svestan sam da bolnice i odnosi lekar-pacijent ne mogu biti kao u seriji E.R., ali sam prilično zgranut onim što sam video u ovom filmu.
Način snimanja ručnom kamerom još više dočarava tu realnost, kao da smo nemi posmatrači situacije koja se svakodnevno dešava širom sveta. Film ne poseduje sjajne tehničke karekteristike, ali upravo takav način snimanja stvara skoro intiman odnos između gledaoca i onoga što vidi. Najbolja stvar filma je upravo taj dokumentarni stil snimanja koji kvalitetno i na momente improvizovano predstavlja neposrednost, suptilnost, nagoveštaje, kao i normalnost svake situacije ili scene koju predstavlja.
The Death of Mr. Lazarescu je odlična, univerzalna drama o običnom čoveku u sistemu kome nije stalo do njega, kao i o ljudima u tom sistemu koji često više odmažu nego što pomažu – spor, težak, ali izuzetno bitan i uverljiv film.
moja konačna ocena: 9/10
