Aziz Ansari (Aziz Ansari) je na ovim prostorima poznat uglavnom po stereotipnim ulogama Indijaca u američkim komedijama i po svom specifičnom glasu. Svoju prvu seriju u kojoj je glumac, scenarista i jedan od producenata je snimio u saradnji sa Netflixom koji je, karakteristično za njih, svih deset epizoda prve sezone izbacio na svoje servere šestog novembra ove godine. Činjenica da iza ovog projekta stoji tako moćan servis me je ubedila da dam šansu ovoj seriji, iako nisam veliki fan gorepomenutog glumca. Uopšte nisam pogrešio.
Aziz u ovoj seriji tumači Deva, lika koji je baziran na njegovom životu. On je tridesetdvogodišnji njujorški glumac koji pokušava da uspe u svetu glume i sa prilično zanimljivim privatnim životom. Popularnost je stekao glumeći u reklamama za dečiji jogurt, dok i dalje čeka pravu priliku da se pokaže na velikom platnu. Vreme provodi sa svojim prijateljima Denis (Lena Waithe), Arnoldom (Eric Wareheim) i Brajanom (Kelvin Yu), kao i sa simpatičnom Rejčel (Noël Wells) u koju se kasnije zaljubljuje. Kroz deset tematski orijentisanih epizoda mi pratimo njegove svakodnevne doživljaje i imamo uvid u život prosečnog Njujorčanina.
Prva stvar koja me je oduševila kod ove serije je neočekivana dubina scenarija koji se ne svodi samo na isforsirane šale i skečeve kao što sam očekivao. Iako na prvi pogled deluje kao klasična priča o momku koji traži ljubav, uspeh i egzistenciju u surovom svetu punom konkurencije, Master of None gledaocu pruža mnogo više. Svaka epizoda ima određenu tematiku po kojoj je i nazvana (Plan B, roditelji, jutra sa partnerkom…) u čiji centar je stavljen naš junak Dev. Te teme nisu nešto nezamislivo, nego nešto sa kojima se susreće skoro svaki čovek u svom životu – suočavanja sa teškim odlukama, novim situacijama, nepravdom, razočaranjima, gubicima.
Dijalozi su napisani tako da deluju potpuno realno, kao da voajerski posmatramo Deva u njegovom svakodnevnom životu. Jednostavno mi verujemo da Dev tamo negde postoji i da njegova priča vezana sa socijalni život, rad i traženje prave devojke može biti univerzalna za hiljade ljudi širom sveta. Rečenice i događaji nisu sklapani tako da iz njih izbija humor nego je on spontan, logična posledica situacije ili razgovora. Upravo zbog toga u seriji nema ciljano smešnih scena koje služe da puknemo od smeha, nego će tokom čitavog trajanja serije osmeh biti na vašem licu. Master of None nije sitkom, nego priča o ljubavi, porodici, uspehu i odlukama koju prožima suptilan humor.
Kao što sam već rekao, pored inteligentne komedije ova serija ima i odličnu dubinu u smislu tema kojima se bavi i pouka kojih se može izvući iz njih. Životne situacije sa kojima se susreće Dev mogu poslužiti da se zamislimo kako bi se mi snašli da smo u njegovoj koži, donosimo sud o njegovim odlukama, iskreno navijamo da pronađe ljubav svog života, poredimo njegov odnos sa roditeljima i prijateljima sa odnosem kojim mi imamo. Takođe, poseduje jaku romantičnu priču koja je bolja od 95% romantičnih komedija koje ste imali priliku da vidite. Dodatan plus ovoj seriji je što u zavisnosti od gledaoca svaka epizoda može biti doživljena drugačije – dok jedna epizoda vama može biti urnebesna, nekome drugome može biti povod za dobro razmišljanje i obrnuto.
Aziz nam predstavlja Deva kao dopadljivog lika sa kojim se možemo poistovetiti i koji je u suštini dobričina. Azizu je bilo lako da svoja mišljenja, stavove i iskustvo koje ima kao cenjeni stend-ap komičar lako prenese u lik Deva koji je takođe sin imigranata iz Indije kao i on. Dev je svestan svojih indijskih korena, ali sebe smatra isključivo mladim Amerikancem, pa zbog toga odbija uloge koje najviše dobija – da tumači ljude sa jakim indijskim akcentom. Kroz njegov lik i likove prijatelja koji su pažljivo birani mi vidimo koliko je svet ubrzan, koliko savremena tehnologija utiče na naš život, kako je po modernim shvatanjima donekle obesmišljen smisao vezivanja za jednu osobu, kako se granica za donošenje bitnih životnih odluka sve više pomera i još mnogo toga. Master of None ne pokušava da nas vaspitava ili opominje, samo predstavlja stvari onakve kakve jesu.
Lokacije za snimanje su pažljivo birane, rad kamera i kinematogafija su savršeni i šou zaista izgleda lepo. Ukoliko bih morao da izdvojim neke mane to bi pre svega bila odluka da Devove roditelje tumače pravi roditelji Aziza Ansarija koji nemaju glumačkog iskustva. Lik Denis mi je takođe bio odbojan. Donekle bode oči i što Dev izvodi samo bele devojke i ta njegova opterećenost belcima. Ako ništa drugo, ova serija je još jedan dokaz da su stereotipi, predrasude i prikriveni rasizam daleko od iskorenjivanja, čak i u SAD.
Master of None je odlična serija i daleko je prevazišla moja očekivanja. Ništa u njoj nije novo, ali je sve predstavljeno na drugačiji način, predstavljeno je bolje nego što smo navikli. Fino će vas nasmejati i opustiti, ali i suočiti sa nekim ozbiljnijim temama. Po mom mišljenju, ovako komedija treba da izgleda, a ne kao niz kvazi-smešnih i besmislenih skečeva (ko je rekao The Last Man on Earth).[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
