Mass je američka indi drama koju potpisuje glumac Fran Kranc u svom režiserskom i scenarističkom debiju. Film je premijerno prikazan na festivalu Sundance u januaru, da bi prava na distribuciju otkupila kompanija Bleecker Street. Radnja filma prati sastanak dva para ožalošćenih roditelja koji se sastaju da bi razgovarali o velikoj tragediji od pre nekoliko godina u kojoj su njihovi sinovi bili uključeni i koja im je promenila živote.
Sastanak se održava u maloj, izolovanoj prostoriji u podrumu katoličke crkve. Ljudi koji učestvuju na ovom skupu, kao i tema njihove diskusije su u početku misterija, ali na osnovu razgovora organizatora sastanka lako zaključujemo da to neće biti neko veselo druženje, naprotiv. O svemu se govori nejasno, ali je i sama nejasnoća nekako dobar razlog za strepnju i skrušenost – spremna hrana verovatno neće biti pojedena, ali će papirne maramice biti neophodne.
Ovaj film je od samog početka misteriozno zanimljiv i sam razgovor o tome šta će se dogoditi u ovoj maloj prostoriji pruža osećaj neizvesnosti. Neminovno je da se ne zapitate koja bi tema mogla zahtevati toliko opreza, ali opet da bude toliko bitna da se ovaj sastanak mora održati. Neke stvari se moraju reći, a neke od stvari koje se čine vitalnim jednostavno ne mogu da se izgovore. Izreći ih naglas značilo bi priznati, prihvatiti i suočiti se sa nezamislivim, pa neke izjave ostaju nezavršene, ali i takve imaju primetnu težinu.
Kada sastanak počne, napeta su čak i početna uljudna ćaskanja i prijatnosti, dok ćutanja ostavljaju utisak teške tišine. Dovoljan je jedan pogled na ove ljude pa da zaključimo kako su različiti, neko je paralizovan godinama žalosti, neko je prepun besa. Ćutanje i neverbalni, prikriveni pogledi koje razmenjuju bračni parovi dovoljno govore o njihovoj ranjivosti i ubrzo postaje jasno da ovi likovi koje tek treba da upoznamo treba da govore više od bilo koga drugog.
Suštinski gledano, ovaj film se sastoji od razgovora četiri osobe koje su pretrpele gubitak i koje ne umeju da objasne, racionalizuju ili pronađu smisao u svojoj patnji. Za funkcionisanje dijaloga i monologa ovih likova je neophodno naše razumevanje. Ove mučne konfrontacije nisu baš idealan izbor za debitantski film, naročito što su interakcije utemeljena na emocijama. Međutim, autor iskusno ne pripisuje krivice u bilo kom smislu, tugu jednog lika ne stavlja iznad tuge drugog i gubitak jednog roditeljskog para ne stavlja iznad tuge drugog roditeljskog para.
Kasting je okupio kvartet prepoznatljivih i ostvarenih karakternih glumaca koji su ovde na visini zadatka – zaista treba da postoje neke bitne filmske nagrade za glumački ansambl. Autor ih snima uglavnom u krupnim kadrovima, tako da možemo posmatrati kako misli i emocije ovih likova kontrolišu diskusiju. Režiser koristi neke trikove/tehnike kao što je prebacivanje statičnih kadrova na ručno snimanje i slično, ali srećom ne skreće pažnju sa načina na koji ovi glumci uspostavljaju odgovorarajuću dinamiku između bračnih parova.
Mass je teška i iskrena drama o tugovanju, opraštanju i pomirenju sa drugima i sa samim sobom – odličan indi film smešten u jednu prostoriju sa prvoklasnim glumačkim kvartetom i složenim emocionalnim pitanjima.
moja konačna ocena: 9/10
