There are three ways to make a living in this business: be first, be smarter, or cheat.
Velika svetska ekonomska kriza dostigla je zabrinjavajuće razmere tokom 2008. godine, a filmadžije nisu dugo oklevale da ožive dramatične okolnosti na veliko platno. Talentovani Džej Si Čendor (J.C. Chandor) odabrao je za svoj debitantski projekat (očekivano snimljen u okviru nezavisne produkcije) uzbudljivu priču smeštenu u luksuznim odajama jedne investicione banke. Radnja se proteže na svega 24 časa, na dan i noć, na jedan kratak, buran period u kome su promenjene brojne ljudske sudbine i to ne samo bankarskih mešetara, već i naivnih građana, običnih smrtnika koji su olako poverovali da banke mogu da im osiguraju bolji standard.
Bez nekog opširnog uvoda, režija ‘ide odmah na prvu loptu’. Iskusni finansijski analitičar zadužen za procenu rizika investiranja, Erik Dejl (Stanley Tucci) našao se na spisku za otpuštanje. U novonastalim okolnostima, on je po mišljenju svemoćnih šefova postao nepotreban, čist tehnološki višak. Otkaz je momentalan i pre no što je napustio službene prostorije, Erik daje USB stik mlađem kolegi Piteru (Zachary Quinto), uz kratko upozorenje da bude jako oprezan sa sadržajem.
Inteligentni mladić vođen znatiželjom odlučuje da se istog dana upozna sa sadržajem pohranjenim na USB stiku i tako dolazi do frapantnih podataka. Finansijski krah moćne korporacije je neminovan, pa se postavlja samo pitanje da li je moguće da se šteta barem nekako ublaži. Pod hitno je sazvan sastanak svih rukovodećih struktura, jer vremena je sve manje i neophodno je doneti neke teške odluke…
Socijalno angažovana triler – drama deklariše se kao efektna kritika savremenog društva u kome velike međunarodne finansijske korporacije igraju jako važnu ulogu u životima poštenih građana. Osetljivo tržište kapitala u besomučnoj trci za profitom jednostavno nema sluha za humanost. Principi korporacijskog poslovanja su strogo definisani i tu nema mesta za emocije, niti trunke saosećanja za službenike ili klijente. Uočljivo je da radnja obiluje mnoštvom sugestivnih dijaloga, što režija umešno koristi da postigne zavidnu dramaturšku konzistentnost i shodno tome održi pažnju publike.
Opcija da se angažuje glomazna glumačka ekipa pokazala se opravdanom. Ugledni internacionalni glumački ansambl (među njima imamo prilike da vidimo i prave glumačke bardove, kao štu su npr. Džeremi Ajrons (Jeremy Irons) ili Kevin Spejsi (Kevin Spacey)) sve postavljene zadatke odradio je korektno, pa se svojevrsna gužva na setovima ipak isplatila. Primereni glumački izraz dao je filmskoj radnji određenu notu autentičnosti, te stoga i ne čudi što su neki gledaoci bili uvereni da je priča 100% istinita. Bez obzira što je ova triler – drama ograničena vremenski, pa i prostorno (sve se praktično dešava u jednoj zgradi – sedištu firme), ipak poseduje dovoljno dinamike da nas razdrma, uznemiri, pa čak i ošamuti snažnom porukom koju nam tako eksplicitno šalje, bez pardona.
Stekao sam dobar utisak o debitantskom ostvarenju Džej Si Čendora, jer se nametnuo studioznim pristupom u ekranizovanju vešto postavljenog narativa na koji je takođe stavio autorski potpis. Film sa dubinom, ostavlja trag kao svojevrsno svedočanstvo dokle može da ode ljudska pohlepa i kako se sve to manifestuje kroz fatalne posledice na čitavo društvo (eh taj nemilosrdni kapitalizam). Naravno, moja preporuka se podrazumeva.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
