Prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam video zombi film u kome igra Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) je njegov novi akcioni, razbijački film. Tokom svoje karijere on je isprašio neke užasne vanzemaljce, demone i Boga pitaj šta još, i mislilo sam da je došlo vreme da ga vidim gde praši neke zombije, ali Maggie uopšte nije takav film. Ne, ovo je nešto potpuno drugačije, pa ako ste želeli pravi akcioni film onda ovaj nije za vas. Za sve ostale, kome će eventualno biti interesantan, evo nekoliko reči.
Megi je indi horor-drama koja se odvija u ne tako dalekoj budućnosti. Novi virus pretvara ljude u zombije, polako, ali sigurno. Mnogi su pali, još uvek ne postoji lek ili vakcina, niti je na vidiku išta od toga. Jedna od zaraženih je Megi (Abigail Breslin), mlada devojka koju je ujeo jedan od zaraženih zombija. Ona beži od kuće kako bi njena porodicu bila sigurna, ali njen otac, Vejd (Švarci) ide za njom i vraća je kući. Vlasti su dozvolili da ona može da provede neko vreme kod kuće, ali kada počne da oseća prve simptome preobražaja mora da se vrati u karantin i tu provede svoje poslednje sate. Zajedničko vreme koje im je preostalo je neprocenjivo, ali sa svakim zrnom peska koje protiče u peščanom satu, njihova bol jača, a spoznaja o neizbežnom je sve teža.
Ovo je debitantski film reditelja Henrija Hobsona, kao i scenariste Džona Skota i uradili su veoma dobar posao, iskoristili su veoma popularan svet zombija kao pozornicu za njihovu istinski emocionalnu i ozbiljnu dramu. Dakle, ne radi se o zombijima, ne radi se o apokalipsi. Reč je o ljudima, njihovim osećanjima, emocijama, ljubavi, strahu i očaju, o ljudskim dušama koje hode putem ka neizbežnim užasima iz najstrašnijih noćnih mora, gde moraju nemoguće izbore da učine.
Sve u ovom filmu je u funkciji stvaranja melanhonične atmosfere koja leži teška na duši. Muzika je spora sa tužnim tonovima koji vam se kotrljaju po nervima. Fotografija i sve boje su u neki čudnom sivo-smeđem sepia tonu, a takve su i lokacije (polja kukuruza u plamenu, prazne ulice, zgrade, depresivne farme itd). Sve vredno življenja je isisano iz ovog sveta, ne postoji nada, radost, i sve što je ostalo je neizbežan kraj sa kojim akteri priče moraju da se pomire.
Ovde moram da pohvalim uloge Arnolda i Ebigejl. Arnold je legendarna filmska zvezda, akcioni heroj koji je spasio svet nebrojeno puta, ali ne liči na njega da igra u ovakvom projektu. Sada je mnogo stariji i proteklo je podosta godina od njegovog zlatnog doba, ali te iste godine mu donose neku vrstu ozbiljnosti u njegovoj glumi i mislim da možda još uvek može da odigra svoju najbolju ulogu u godinama koje dolaze. Ebigejl je takođe odlična, baš kao što smo i navikli od nje.
Dakle, ovo je interesantan, sporogoreći indi film koji preko horor žanr priča pravu emotivnu dramu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]