Parallel Mothers je španska drama koju potpisuje poštovani filmaš Pedro Almodovar. Film je imao tu čast da otvori 78. filmski festival u Veneciji gde je Penelope Kruz odnela nagradu za najbolju glumicu. Distribucija u Španiji je krenula 8. oktobra posredstvom kompanije Sony Pictures Releasing International. Iako je proslavio 72. rođendan, Almodovar još jednom dokazuje da je istaknuta figura evropskog filma i relevantan filmaš koji i dalje spreman da se filmski razvija.
Radnja filma prati dve neudate žene Dženis (Penelope Kruz) i Anu (Milena Smit) koje su neplanirano zatrudnele i koje se susreću u zajedničkoj sobi u porodilištu. Dženis se približava petoj deceniji i ne kaje se što je avantura sa oženjenim Arturom rezultirala neplaniranom trudnoćom, dok je Ana uplašena adolescentkinja o kojoj roditelji ne brinu previše. Nekoliko rečenica koje razmene će stvoriti veoma blisku vezu između njih dve, a ta veza će se igrom slučaja razviti i zakomplikovati, sve dok konačno ne promeni njihove živote.
Na početku filma shvatamo da autor ima nešto važno da kaže o uglavnom neizrečenoj istoriji svoje domovine. U prologu se postavlja logistika bukvalnog kopanja po prošlosti dok u epilogu vidimo da se to konačno i ostvaruje. U neposrednoj blizini Dženisinog rodnog mesta se nalazi masovna grobnica iz vremena građanskog rata i Frankovog uspona. Svima je jasno da su tu sahranjeni ljudi, ali istina o sudbini mrtvih, a sa njom i strašne posledice nacionalističke prošlosti zemlje, mora biti eshumirana.
Priča se nakon susreta Dženis i Ane u porodilištu razvija u pravcu tipičnih Almodovarovih melodrama koje sadrže majčinstvo, malo crnog humora, izuzetne glumačke nastupe koji unose suptilnost u emocionalni aspekt filma, kao i neočekivane note autentičnsti. Postoji mnogo tajni, laži i drugih zavrzlama koje ispunjavaju melodramatične preokrete sudbine. Putevi naših junakinja se razdvajaju i ponovo ukrštaju, a kroz niz slučajnosti, sumnji i jednog prilično šokantnog iznenađenja postaju jedan i tada obe moraju da ispitaju svoj status majke i prijatelja.
Glavna priča se fino komplikuje, ali osim minimalnih referenci na Dženisin početni cilj ona nema apsolutno nikakve veze sa onim što gledamo u prologu. Stiče se utisak kao da je Almodovar tokom pisanja scenarija bio iznenada inspirisan nekom novom idejom i nastavio je dalje sa nadom da će ih nekako spojiti. Glavna radnja koja uključuje porođaj, prijateljstvo i budućnost je veoma kontrastna prologu i epilogu koji sadrže smrt, rat i grešnu prošlost – deluje ili kao namerno skretanje pažnje ili kao nenameran pogrešan korak.
Ovaj film predstavlja suptilan, ali nedvosmislen napad na španske desničarske organizacije i političke partije, što me je iznenadilo jer Almodovarovi filmovi obično deluju kao da su totalno odvojeni od savremenih tema i problema. Možda je komplikacija glavne radnje zamišljena kao paralela tome kako svakodnevni zahtevi, želje i borbe ometaju gledanje u burnu prošlost. Ono što je nedvosmisleno je da je Penelepe Kruz odglumila perfektno i da je Almodovar još jednom dokazao da savršeno razume psihologiju žena i da poseduje izuzetne rediteljske veštine.
Parallel Mothers je španska emotivna melodrama i politički najnabijeniji film Pedra Almodovara do sada u kome se proslavljeni filmaš fokusira na otkrivanje skrivenih istina i postavljanje teških pitanja na koje ne postoje ispravni odgovori.
moja konačna ocena: 7/10
