Dve godine nakon što se prikazao svetu kao obećavajući pisac i režiser, Džordž Miler (George Miller) je napravio još jedno remek-delo. Sa svojim prvim filmom Mad Max predstavio nam je distopijski svet i heroja Maksa Rokatanskija. Ovaj put vodi nas dalje u budućnost i tamo ćemo videti urušeni svet opustošen ratom i ostavljen u ruševinama. Ono što je ostalo od njega su preuzele nemilosrdne bande, a jedina vrednost u takvom svetu je nafta. Te bande bore se za naftu na bojnom polju igrađenom od asfalta, to je mesto gde se veliki ratnici stvaraju, a najveći od njih je Drumski ratnik Maks.
Ovde moram reći da je moja prva ljubav, kada govorimo o filmskom žanru, fantazija, uz sci-fi i horor. Fantazi filmovi mog detinjstva vezani su najviše za trilogije Star Wars, Indiana Jones i Mad Max. Inače, Road Warrior je objavljen 1981. godine, a iste su objavljeni neki veliki filmovi kao što Riders of the Lost Ark, Evil Dead, Escape from New York, Excalibur itd. Da, osamdesete su, barem za mene, zlatno doba filmova, pogotovo onih iz fantazi žanra. Nego, vratimo se našem filmu.
Miler je celu Mad Max priču odveo na viši nivo, u daleku budućnost gde je svet kakav znamo nestao, a oni ostaci zakona iz prvog filma više ne postoje. Svet je sada velika pustoš gde se ono malo preživelih bori oko preostalih zaliha nafte. Svako je za sebe, i sve čemu se neko može nadati je da opstane još jedan dan. Taj opstanak još je teži sa bandama koje tumaraju svetom. Oni nemaju milosti i loviće i ubiti svakoga ko im se nađe na putu.
Velika skupina pljačkaša, na čelu s Gospodarem Humungusom (Kjell Nilsson), nabasala je na plen, i to ne bilo kakav već onaj o kome sanjaju, onaj koji im može dati neiscrpan izvor benzina. Ta plen se nalazi usred pustinje, gde mala skupina doseljenika crpi i prerađuje naftu. Humungus ih napada svaki dan. Međutim, rafinerija je dobro utvrđena i naoružana, ali svakodnevni napadi ih čine slabijim i samo je pitanje vremena kada će se njihova odbrana slomiti. Kao što se događa u vremenima velikih iskušenja, ratnik se pojavljuje donoseći nadu i spasenje, pa čak i ako on sam nije svestan toga. U našoj priči taj ratnik i spasitelj je Maks (Mel Gibson).
Svaki put kada govorim o ovom filmu prva reč koju kažem je Miler. Da, veliki majstor koji stoji iza Mad Max franšize je Džordž Miler. Režirao je svoj drugi film po redu i napravio svoj drugi film klasik, čime se malo režisera može pohvaliti. On je iskoristio isti recept iz prvog filma, zatim je uzeo iste sastojke i pažljivo ih umešao u svoje drugo savršeno filmsko jelo. Samo ovaj put je napravio obrt, takav koji je napravio ovaj film još posebnijim i ukusnijim.
Sledio je recept korak po korak. Napisao je scenario koji se temelji na njegovom prvom filmu, a glavni lik je opet Maks Rokatanski, samo ovaj put poveo nas je dalje u budućnost. Potom je našao mesto koje će savršeno prikazati devastirani svet iz njegove priče. Nakon toga je angažovao izvrsnu skupinu glumaca i ostala je poslednja stvar koja će sve to umotati, a to je muzika. Za muziku je angažovao Brajana Meja, istog čoveka koji je radio taj posao i u prethodnom filmu.
Dakle, on je koristio isti pristup kao u filmu iz 1979. godine. Imamo okrutan i sirov svet u kojem se priča odvija. To je svet prepun nasilja, a kad smo kod nasilja, Miler je imao velikih problema s australijskom cenzurom, tako da su čitave scene isečene iz filma. Dalje, imamo lude auto potere i impresivne i realistične kaskaderske vratolomije. Rad kamere je briljantan i jednostavno vas uvlači u akciju. Fotografija je prelepa sa pustinjskim krajolicima koji donose pravi osećaj opustošenog sveta, upravo onakav kakav je Miler imao na umu. Kostimi su prekrasni i izgledaju kao neki Star Wars Punk stil. Muzika je snažna i, baš kao u prvom filmu, potpuno u službi priče.
A šta je sa likovima? Kada govorim o njima moram reći da je Miler čovek koji ima dar. Baš kao i u prethodnom filmu, našao je skupinu upečatljivih glumaca za upečatljive uloge. Mel Gibson je sjajan u ulozi Maksa. U odnosu na njegovu raniju ulogu, sada je puno zreliji, više uverljiviji i to je bio trenutak u kojem je njegova filmska zvezda zasjala i nastavila sve ove godine da sija. Vernon Vels (Vernon Wells) kao Vez, izuzetno opasan i bolestan Humungusov ratni pas, je odličan. On je izuzetno uverljiv u ulozi Maksovog najtežeg protivnika. Već sam spomenuo Kjel Nilsona kao Humungusa. Iako nosi masku celo vreme njegov nastup u ovom filmu je nezaboravan. Ima toliko drugih likova vrednih spomena, ali to je nešto što ćete sami otkriti gledajući ovaj izuzetan film.
Konačno dolazimo do tog posebnog sastojka, obrta, koji sam spomenuo pre. Da, Miler ovaj put ima obrt u izradi svog savršenog jela i taj je obrt zapravo lik Džajro Kapetan (Bruce Spence). Brus igra možda najupečatljivijeg lika u ovom filmu. No, njegova uloga donosi nešto posebno, nešto što prvi film nije imao, a to je humor, i Brus ga donosi sa stilom. Dok je prvi film bio je jedan od najokrutnijih i najsirovijih filmova ikad, ovaj drugi je protkan sa humorom koji izdiže ovaj klasik na potpuno drugu razinu. Bio je pravi užitak gledati Brusa u njegovoj velikoj ulozi koja je napravila ovaj film toplijim i zabavnijim.
Na kraju, šta još reći, a da to nisu već rekle silne nagrade, pohvale i veliki uspeh na bioskopskim blagajnama. Možda jedino to da Miler nije samo režiser, on je Šef, maestro koji zna iskoristiti raspoložive sastojke da napravi savršeno delo, delo koje traje, a Mad Max 2 je, kao i čitava franšiza, zaista takvo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
