Veoma retko komedija uspe da izađe iz klišeiranog kalupa sa providnom pričom, već viđenim scenama i smešnim, ali površnim likovima. Ovaj film ne samo da izlazi iz tog kalupa, već predstvalja svojevrsni dragulj, jer se od prilično jednostavne priče uz pomoć sjajnih glumaca i specifične topline koju projekat poseduje dobio jedan od najboljih komičnih i porodičnih filmova u ovom veku.
Priča prati poprilično disfunkcionalnu porodicu koju čine Ričard, neuspešni prodavac programa za samopouzdanje, Dvejn, adolescent koji se zakleo na ćutanje dok ne postane pilot, Šeril, domaćica, Oliv, devojčica koja želi da pobedi na izboru za mis, Edvin, deda koji je navučen na heroin, i Frenk, ujak koji je preživeo nedavni pokušaj samoubistva. Nakon saznanja da Oliv treba da ide u Kaliforniju na državno takmičenje za Mis Duge, oni uzimaju kombi i kreću u veoma zanimljivu avanturu punu neočekivanih događaja.
Glavni pokretački motor ovog filma je vrhunska karakterizacija likova, koja čini da na ekranu non stop gledamo šest glavnih junaka koji, pored očekivanih unutar-porodičnih odnosa, prikazuju svoje probleme, mišljenja i osećanja. Narativ počinje tako što se prikazuje svaki lik ponaosob, tako da se odmah ima uvid u njihove najbitnije karakteristike, što je svakako bolje od postepenog ubacivanja tokom trajanja filma.
Svako od nas poznaje neku disfunkcionalnu porodicu, ali je porodica Huver taj pojam podigla na veći nivo. Njihova priča je na momente veoma tužna, dok je na momente krajnje urnebesna, i upravo u tom veštom balansu tragično-komično se drži pažnja tokom celog filma. Gluma je na vrhunskom nivou i kasting je odrađen savršeno, prosto nisam mogao da zamislim nekog drugog glumca u njihovim ulogama. Projekat obiluje kvalitetnim crnim humorom, koji napreduje kako se radnja odvija.
Scenario je na prvi pogled površan i nezanimljiv, ali veći broj obrta, neočekivani događaji i specifična hemija između likova čini da se promeni mišljenje. Nijedna scena nije ubačena čisto kako bi prošlo vreme, nego se u svakoj može pronaći određena pouka i gledalac se može preispitati kako bi on odreagovao kad bi se našao u takvoj situaciji. Iako je akcenat bačen na komediju, ovo je mnogo više porodična drama o međuljudskim odnosima i njihovim promenama kada dođe do specifičnih dešavanja. Primetno je kako njihov loš odnos nakon nesrećnog događaja jača i kako uspevaju da pobede međusobne nesuglasice sve zarad višeg cilja. To je definitvno za svaku pohvalu i predstavlja suptilnu poruku svim porodicama koji pogledaju ovaj film.
Sa tehničke strane je odrađen perfektno. Poseduje veliki broj lepih pejzaža i lokacije za snimanje su pažljivo birane. Fotografija je lepa, svetla i stvara osećaj topline i prisnosti. Režiseri su odradili svoj posao kako treba, iako je poznato da su, zbog finansijskih problema, snimanje filma razvukli na čak pet godina. Ipak, zarada na bioskopskim kasama i četiri nominacije za Oskara potvrđuju da su znali šta rade i koliko vredi njihov projekat.
Gluma je, kao što sam već spomenuo, za svaku pohvalu. Stiv Karel (Steve Carell) pruža potpuno netipični performans ujaka koji je pokušao samoubistvo. On je mračan i efektan, ali na momente veoma komičan, čak se šali na svoj račun zbog činjenice da je gej. Alan Arkin je za ulogu svadljivog i hedonističkog dede dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu. Pol Dano (Paul Dano) je naročito odličan, kao i Toni Kolet (Toni Collette) i Greg Kinear (Greg Kinnear), koji iza sebe imaju nominacije za Oskara. Ipak, najlepši utisak ostavlja mlada Ebigejl Breslin (Abigail Breslin), koja prosto oduševljava svojom simpatičnošću i koja je zaradila nominaciju iako je u to vreme imala svega deset godina.
Možda će pojedinim gledaocima ovaj film biti predvidiv i dosadan, ali ako se malo zagrebe ispod površine dobija se unikatno filmsko iskustvo koje zabavlja, ali i pruža uvid u funkcionisanje porodice i zajedničku istrajnost kako bi se postigao zadati cilj. Preporuke za gledanje.
9/10
