Da, da, odličan film, zar ne? Moramo reći da smo i sami oduševljeni. Trejler je puno obećavao, a sam film je to u potpunosti i opravdao. Ang Li (Ang Lee) nas je ponovo iznenadio i sa pravom je pokupio četiri Oskara, s obzirom da je nominovan u čak 11 kategorija. Liovi filmovi su do sada osvojili osam Oskara, a on je ujedno i prvi azijski reditelj koji je osvojio ovu nagradu. Nakon godine filmskih superheroja, konačno nam je stiglo jedno pravo osveženje u vidu bajkovite priče o neobičnom životu običnog čoveka.
Glumačke sposobnosti glavnog aktera filma, gotovo anonimnog Suraj Šarme (Suraj Sharma) u ulozi šesnaestogodišnjeg Pi Patela, ne mogu se osporiti, a u majstorskoj priči poput ove, gluma možda i nije toliko bitna. Tačnije rečeno, lepota priče i vizuelno bogatstvo filma, čine da sve ono što bismo ovom filmu eventualno zamerili, gurnemo u drugi plan.
Priča poseduje vrlo jasnu simboliku, ali je ona praktično nevidljiva sve do samog kraja, kada Pi nudi alternativnu verziju svoje pustolovine, za neverne Tome. Sam deo priče, koji se odvija na otvorenom moru, zapravo bi se mogao interpretirati kao vrsta moderne basne, u kojoj alternativna priča može da predstavlja analizu iste. Likovi hijene, zebre i orangutana, zauzimaju veći deo u drugoj priči nego u prvoj, u obliku, brodskog kuvara (Gérard Depardieu), Pijeve majke (Tabu) i tajvanskog mornara (Bo-Chieh Wang), dok je tigar Ričard Parker zapravo Pi.
Međutim, u glavnoj priči, koju pratimo i vizuelno kroz glavni deo fima, dominantnu ulogu imaju Pi i tigar, dok su ostali likovi gotovo nebitni jer vrlo brzo, po početku priče u čamcu, nestaju. Upravo je i najzanimljivije poređenje dečaka i tigra koji predstavlja njegovu hrabrost. Pi nalazi svoju hrabrost i volju za preživljavanjem, predstavljenu uspostavljanjem nemogućeg odnosa sa tigrom, koji ga isto tako napušta bez osvrtanja, nakon što se dečak dokopava sigurnog tla. Dakle, tigar Ričard Parker odlazi, jer je dečak Pi na sigurnom i više nema potrebe za hrabrošću.
Osim što je japanskim agentima osiguranja na kraju ponuđeno dve verzije priče i sam gledalac, na neki način, dobija izbor koju će priču da prihvati. Rupa koja postoji u paraleli između dve priče je činjenica da je tigar, koji bi u drugoj priči predstavljao Pija, pojeo zebru i orangutana, nakon što ih je hijena ubila, a tog dela u drugoj priči nema. Takođe, ostaje nejasno na koji je to način odrasli Pi (Irrfan Khan), svojom pričom naterao pisca (Rafe Spall) da poveruje u Boga, kao što mu je to na početku priče i obećao. Zapravo su Pijeve prateće priče o krizi sopstvenog religijskog identiteta tokom života, daleko inspirativnije na temu vere, nego što je to bila priča na moru.
Kao što već rekosmo, kada se sve sabere i oduzme, spram lepote filma najbolje je sve zamerke ostaviti po strani i prepustiti se uživanju u ovom, vizuelno fantastičnom filmu.
8/10
Autor: Nikola Milošev
