Late Night with the Devil je natprirodni horor koji su napisali, režirali i montirali Kolin i Kameron Kerns. Film uključuje elemente dokumentarnog filma i found footage snimaka. Prati događaje u epizodi večernje tok šou emisije emitovane u Noći veštica 1977. godine tokom koje voditelj (Dejvid Dastmalčijan) pokušava da poveća gledanost pozivajući navodno posednutu devojku u emisiju. Film je premijerno prikazan na festivalu South by Southwest 10. marta prošle godine, da bi u bioskope i striming servis Shudder stigao tek godinu dana kasnije.
Autori izvode prilično zanimljiv trik sa ovim filmom koji je predstavljen kao lažni dokumentarac o večernjem tok šou programu koji kreće užasno po zlu – rekao bih da se film prvenstveno vrti oko rekreiranja televizijskog prenosa uživo iz kasnih 1970-ih u kome izgubljena i ponovo pronađena video traka pruža dokaze o neviđenom susretu sa demonskim entitetom. Jedini razlog da trik ne bude ubedljiv je Dastmalčijan koji je prepoznatljiv kao karakterni glumac u nekim popularnim filmovima. Sve izgleda dobro u svim bitnim segmentima, uglavnom u estetici snimka na videu koja daje osećaj da je kaseta ležala negde na polici decenijama, kao i u manje bitnim detaljima poput palete boja na setu.
Ipak, nešto ne štima u priči i strukturi svega što okružuje lažno emitovanje. Ili filmski stvaraoci ne veruju u potpunosti u svoju sposobnost da izvedu ovaj trik, što znači da moraju unapred da nam daju mnogo pozadinskih informacija i da ih još više razbacuju tokom dramatizovanog emitovanja, ili su se toliko fokusirali na trik da ignorišu kako da isporuče rasplet na zadovoljavajući način. Film jednostavno stvara tenziju zbog toga što izgleda kao neka vrsta tajnog i tabu artefakta pop-kulture, nešto o čemu ne bi trebalo ni da znamo, a kamoli da gledamo. Međutim, svaki put kada autori zaustave emitovanje ta iluzija se razbije, a tenzija i neizvesnost se gube.
Oko emisije „Noćne sove“ postoji mnogo istorije koju treba proći na početku filma. Saznajemo o Džeku Deloriju kojeg Dastmalčijan glumi sa pravim nivoom šarma i samosvesne ljupkosti da bi verovatno mogao da bude voditelj ukoliko odluči da batali glumu (što je teško jer je on dobar u tome). Džek je bio radio di-džej iz Čikaga pre nego što je dobio veliku priliku da vodi tok šou koji ima potencijal da nadmaši čuvenog Džonija Karsona – kao što možete pretpostaviti Džek nikada nije stigao tamo, ali se nekoliko puta približio pre emitovanja ove emisije 1977. godine.
Scenario je u početku malo težak u izlaganju, objašnjavajući putanju Džekove karijere, prikazujući najvažnije delove njegovog vremena kao voditelja i objašnjavajući kako je pronašao ljubav u glumici po imenu Medlin pre nego što ju je izgubio zbog raka samo nekoliko godina kasnije. Godinu dana nakon smrti svoje supruge Džek se trijumfalno vratio na televiziju, a u cilju povećanja gledanosti on i njegov tim imaju u planu veliku, sablasnu epizodu.
Možda je sve to mnogo informacija, ali direktno objašnjenje do te tačke na neki način doprinosi autentičnosti iluzije i osećaju predstojeće propasti i sve užase koji se dešavaju na ovom snimku. Sve to izgleda kao blesavi televizijski štos, sa Džekom koji ugošćuje navodnog vidovnjaka, profesionalnog skeptika u vezi sa paranormalnim stvarima i doktorku koja je dovela devojčicu izbavljenu iz satanističkog kulta nekoliko godina ranije. Čak i Džekov pomoćnik Gas nosi jeftin kostim đavola.
Stvarna priča je podeljena u dva različita dela koji se međusobno prepliću. Jedan deo je sama emisija, a drugi su snimci iza kulisa tokom reklamnih pauza gde Džek, njegovi gosti i različiti članovi ekipe pričaju o onome što smo već videli ili nagoveštavaju šta će doći. Smatram da se to se preplitanje dešava prečesto, posebno zato što je efekat ponovnog kreiranog emitovanja tako ubedljiv. Jednom kada stvari krenu naopako one to rade na prilično predvidljiv način (demonska opsednutost sa svim uobičajenim obeležjima poput režanja i levitacije), ali je i dalje jezivo zbog iluzije o kojoj sam pisao ranije.
U određenom trenutku film ne može čak ni da održi snagu svojih stilskih konvencija, a kršeći sopstvena pravila prilikom isporuke nedefinisanog raspleta (nešto o prodaji duše đavolu zbog rejtinga) materijal podriva svoj trik i pravi razlog što funkcioniše kao ne strašan, ali relativno jeziv horor. Glumačka ekipa i praktični efekti u stilu stare škole čine film više nego gledljivim, ali uzaludno bude naše nade da ćemo pogledati nešto odlično. U svakom slučaju film je vredan preporuke ukoliko ste umorni od tradicionalnih radova i treba vam nešto inovativno i drugačije, a to ovaj film svakako jeste.
Late Night vith the Devil je originalna kombinacija found footage horora i lažnog dokumentarca o večernjem tok šou programu koji kreće užasno po zlu.
moja konačna ocena: 7/10
