Prvi susret sa ovim filmom sam imao u julu ove godine na Palićkom filmskom festivalu i ostavio je prilično jak utisak na mene. Činjenica je da je određeni deo publike negodovao što se u svakom boljem filmu balkanske produkcije provlači ili jasna socijalna crta ili građanski rat sa kraja prošlog milenijuma, ali to ne umanjuje kvalitet samog projekta, kao ni važnost poruke koju film i priča po kojoj je rađen scenario šalju.
Srđan Aleksić je momak koji je prateći svoja ljudska ubeđenja i osećaj za moralnu ispravnost stao u odbranu muslimanskog civila kog je napala grupa srpskih vojnika. Taj postupak mu je doneo teške batine od svojih saboraca zbog kojih je preminuo. Film se sastoji od tri priče koje se paralelno odvijaju. One prate likove koji žive u Beogradu, Trebinju i Nemačkoj kojima je nesrećni događaj odveo živote u sasvim novim pravcima.
Nebojša je svedok nesrećnog događaja koji je postao cenjeni hirurg, ali koji mora da dovede u pitanja svoja moralna, ljudska i etička uverenja jer mu na operaciju dolazi osoba koja je stvorila haos tog dana u Trebinju. Segment u Trebinju prikazuje vojnikovog oca koji još ne uspeva da se oporavi od nesreće, dok deo u Nemačkoj prikazuje Harisa, čoveka zbog kog je Srđan podneo žrtvu, koji pokušava da se nekako oduži.
Scenario je napisan na osnovu istinite priče, ali je njegov veći deo fiktivni narativ, koji deluje prilično uverljivo i istinito i zaista ostavlja jak emotivan utisak da je ovo kompletna istinita priča. Napisan je tako da je akcenat bačen na likove, ujedno pružajući gledaocu minimum informacija, kako bi isti ostao aktivan i sam istraživao šta će se sledeće desiti. Mali deo filma i mali broj scena se može predvideti unapred, tako da se može reći da su klišei svojstveni za teške emocionalne drame uspešno izbegnuti.
Odličan scenario je više nego dostojno ispraćen i sa tehničke strane. Režija koju potpisuje Srdan Golubovic je prilično dobra, sa odličnim radom kamere, dok je produkcija koju je delilo pet zemalja na sasvim zadovoljavajućem nivou. Činjenica je da bi scenario bio upropašćen ako bi se poverio lošim glumcima, tako da je kasting izdvojio ekipu koja je maksimlano dobro odradila svoj posao. Prvi među jednakima je Aleksandar Berček, a treba spomenuti mladu nadu Nikolu Rakočevića, Hristinu Popović i Nebojšu Glogovca.
Osim brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima ovom filmu je pripala čast da bude kandidat Srbije na narednoj dodeli Oskara u kategoriji najbolji film van engleskog govornog područja. Njegov protiv-kandidat u izboru je bio film Miroslava Momčilovića Smrt čoveka na Balkanu, koji ja u finalnom glasanju izgubio rezultatom devet prema pet.
Uzevši u obzir tematiku, poruke i pitanja kojima se bavi ovaj film je definitvno nešto najbolje iz kinematografije ovih prostora u tekućem veku. Vanvremenski projekat koji svi treba da pogledaju.
10/10
