Kong: Skull Island (2017)

Decenije su prošle od kada sam, kao dete, gledao na crno belom TV-u ogromno čudovište u obliku divovske gorile. Na vrhu zgrade se bori sa propelercima koji, kao dosadni komarci, kidišu na njega. Na kraju čuveni pad i mi klinci sedimo prestravljeni njegovom pojavom, ali i do suza tužni zbog njegove sudbine. U pitanju je kralj filmskih čudovišta Kong, a danas vam pišem o poslednjem njegovom filmu, Kong: Skull Island.

Od prve filmske pojave King Konga 1933. godine, ukupno je snimljeno devet filmova o Kongu. Pre dvanaest godina u prikazu najpoznatijeg čudovišta okušao se i proslavljeni Piter Džekson i po meni je prilično uspeo. Međutim, ono što mi je iz čitavog filma ostalo urezano je ostrvo, Skull Island, gde su našli Konga. Ne zbog toga, već što je isto dom mnogim drugim živuljkama i čudovištima i samo po sebi dovoljno za jedan odličan monster film. Uvek sam se pitao kad će neko, možda i Piter, uraditi nešto sa tim potencijalom. Izgleda da je neko nakon dvanaest godina konačno isti skontao i doneo nam film Kong: Skull Island. I opet, pored Konga, dobili smo šansu da upoznamo novu garnituru živuljki sa ostrva Lobanja.

Kong: Skull Island je deo tzv. Legendary’s MonsterVerse tj. filmskog univerzuma koji je zamišljen da ima četiri filma. Prvi je bio Godzilla iz 2014. godine, drugi je Kong: Skull Island, a treba da uslede Godzilla: King of the Monsters (2019) i Godzilla vs. Kong (2020). Kako bilo, meni je drago što se sve ovo dešava i, bez obzira na određene zamerke koje sam imao kod Godzile, Kong: Skull Island mi je priredio pravu egzotičnu monster bioskopsku zabavu.

Film počinje 1944. godine, kada dva aviona, američki i japanski, nakon vatrenog krštenja u vazduhu, padaju na ostrvo usred Pacifika. Oba pilota preživljavaju i nastavljaju borbu na tlu. U zanosu bitke odjednom osete da se zemlja trese, a pred njih izlazi gorila veličine omanjeg nebodera. Priča nas dalje vodi na sam kraj vijetnamskog rata. Trupe se spremaju za povratak u SAD, a između ostalih i helikopterska jedinica pod komandom pukovnika Pakarda (Samuel L. Jackson). Dan pred odlazak, pukovnik dobija poslednji zadatak – odvesti ekipu naučnika na novootkriveno ostrvo, na koje niko još nije kročio, a potrebno im je obezbediti i sigurnost. Naučnicima se pridružuje i tim Monarha, tajne organizacije, koja angažuje i svoju zaštitu u liku Džejmsa Konarda (Tom Hiddleston), bivšeg SAS-ovca. Ekipa se okupila i krenula ka ostrvu i sve izgleda sjajno, dok prve bombe ne padnu i svojim praskom probude kralja…

Kong: Skull Island je prava egzotična avantura koja ima sve što jedan takav film treba da ima. Egzotične lokacije neverovatne prirode, nastanjene neverovatnim bićima. Ajde što su neverovatna, nego 99% njih želi da vas ima za večeru na razne načine. Likovi su različiti, donoseći tom razlikom i potrebnu zabavu i živost, što jedna avantura svakako mora da ima. Priča dovoljno pitka i misteriozna, ali ne preteška, omogućava vam da lako pratite radnju, a da u isto vreme možete upiti svaki atom audio-vuzelne egzotike koja vam napada čula.

Vizuelni efekti su neverovatni i moram reći da sam potpuno oduševljen kako je film u tom smislu napravljen. Svakako nešto neviđeno i vredno da samo zbog toga pogledate film u bioskopu. Ono što je potrebno dodati u formulu je i muzika, koja je apsolutno po mom ukusu, sa nekim od najboljih hitova roka sedamdesetih. Na kraju, za takav šou potrebna je i glavna atrakcija, a dobijamo je sa neprikosnovenim kraljem Kongom. Ekstra bonus u celoj vožnji su i ostali pretedenti na titulu kralja iliti glavne atrakcije. Nakon dva sata ove filmske vožnje morate izaći iz bioskopa zadovoljni, sa smeškom na licu.

Režiser je Jordan Vogt-Roberts, meni potpuni anonimus, ali to ga nije sprečilo da napravi odličan posao i snimi avaturistički film za nove generacije, tj. da postavi standard kako bi se takvi filmovi trebali snimati. Koliko sam zadovoljan njegovim poslom, najbolje će reći i moje oduševljenje time što će upravo on raditi filmsku adaptaciju jedne od mojih najomiljenijih video igara Metal Gear Solid. Roberts je svakako imao veliku pomoć u Den Gilroju (Dan Gilroy) koji je napisao scenario. Den ima impresivnu filmografiju. Pored toga što je pisao scenario za filmove Real Steel, Born Legacy, Nightcrawler (ovaj poslednji i režirao). Njihova saradnja na Kongu je bila više nego uspešna.

Mnogo pažnje se posvetilo svemu kako bi ovaj film bio uspeh i nadomestio možda ne tako dobre kritike za Godzilu. Pored tehničke strane filma, koja je besprekorna, pažnja je posvećena i samoj priči, kao i likovima. Nije se išlo na varijantu da nas isterorišu specijalnim efektima, a priču ostave na nivou zabavišta. Išlo se na, rekao bih, old skul varijantu. Pravu egzotičnu avanturu u manirima Indijane Džonsa, sa razlikom što je ovde ipak u prvom planu čudovište, a ne junak. U takvoj postavci filma imate mnogo kvalitetnih elemenata, koji se pomešaju u idealnom omeru, kako bi finalni proizvod postao pravi bioskopski hit, a time i prihvatljiv širokoj publici, od onih zahtevnih do onih koji su došli da ubiju dva sata. Kada vidite da gledaoci, bar većina njih, izađe iz bioskopa zadovoljna, znate da je film postao hit.

Priča je zanimljiva, baš kao i likovi koji je nose. Možete se tokom filma povezati sa više njih, birati svoje miljenike i navijati da prežive. Jedini je problem što će vam tokom filma više njih postati omiljeni, pa ćete se naći u problemu. Za to je zaslužan, svakako dobro napisan scenario i likovi, ali svakako i izvanredna glumačka ekipa koja je ovde okupljena. Tom Hidlston, Semjuel L. Džekson, John Goodman, Brie Larson, John C. Reilly, itd. Iako su većinom svi odlični, ja bih izdvojio J.C. Rajlija koji ima tzv. ulogu comic relief i to radi genijalno kroz film. Naravno, onaj ko malo bolje isprati čitavu priču i makne u stranu ostrvo i čudovište, primetiće jasnu antiratnu poruku, koja se emituje tokom čitavog filma. Ona je univerzalna i primenljiva na rat uopšte, sve ono što donosi i odnosi. To pri kraju filma najbolje sumira sve jedna rečenica koju izgovara Tom Hidlston: Da li se iz rata iko stvarno vrati kući?.

Atmosfera filma je na nivou i na istoj frekvenciji sa mnom. Muzika i taj neki kolorit kojim su odisali avanturističko/akcioni filmovi sedamdesetih i osamdesetih, način priče i sve to ukomponovano sa najnovijom tehnologijom i efektima, ima za rezultat pravi bioskopski užitak i čekanje ostalih filmova ovog filmskog univerzuma. Nadamo se da će biti bar na nivou Konga i rezultirati na kraju velikim sudarom kraljeva, pa ko pobedi, ako pobednika može da bude. Do tada, Kong: Skull Island je i te kako vredan vašeg vremena, a valjalo bi ponoviti gradivo i sa Godzillom.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]