Često uhvatim sebe da se čudim ljudima koji odbijaju da otvore um i pogledaju nešto što ne dolazi iz velikih filmskih studija sa zapada. Iako i sami konstatuju da već godinama nisu videli ništa inovativno, glatko odbijaju da pruže šansu nekim novim kinematografijama koji su pravi skriveni biseri. Posebno se to odnosi na Južnu Koreju i žanr trilera, kome je grupa autora iz te zemlje dala svoj autorski pečat, pa je danas južnokorejski triler postao posebna podkategorija žanra, i podeljen je na dve grupe: krimi-triler i akcioni triler.
Iako autori iz Južne Koreje rade u različitim žanrovima, upravo je triler taj koji je njihovim filmovima doneo internacionalni status, što je dovelo do toga da je južnokorejska kinematografija danas veoma poštovana. Trileri iz ove zemlje su na vrhunskom nivou skoro po svakom kriterijumu (produkcija, scenario, režija, gluma…), ali poseduju i umetničku vrednost, a neretko i scene nasilja koje bi cenzori iz zapadnih zemalja odavno isekli. Tema osvete je često jako bitan, ako ne i presudan faktor u ovim filmovima.
Autori ostaju dosledni svom specifičnom rukopisu, beskompromisni su, znaju šta hoće, ne prave ustupke komercijalnom aspektu projekta i svesno ulaze u rizik da naruše gledljivost filma jer im nije cilj da svako razume umetnički senzibilitet kojim odišu njihovi radovi. Upravo zbog toga su izuzetno cenjeni i van svoje zemlje, neki od njih (Park Chan-wook, Kim Ji-woon, Bong Joon-ho) već rade u Holivudu, a neki filmovi su dobili svoje rimejkove.
Prvi deo liste možete videti ovde.
Glavna junakinja filma je udovica koja živi sa svojim mentalno hendikepiranim sinom Do-Junom i bavi se akupunkturom i prodajom lekovitih biljaka. Zaplet nastaje kada srednjoškolka bude pronađena mrtva na krovu napuštene kuće, a nesposobna policija hapsi upravo Do-Juna. Majka sada mora da se suoči sa brojnim socijalnim i finansijskim preprekama kako bi oslobodila sina, dok ujedno mora pronaći i pravog ubicu.
Autora Jun-Ho BongA sam već spomenuo u prošlom delu, govoreći kako scenariju dodaje komične sekvence tako da se film može svrstati u crne komedije, a i ovoga puta se detaljno pozabavio analizom likova. Scenario i režija su bukvalno bez mane, a film je imao projekciju i na Kanskom festivalu. Glumica u ulozi majke je pokidala.
Gu-Nam je taksista koji radi u Kini. Njegova supruga odlazi u Koreju da zaradi novac, ali nije ostvario kontakt sa njom preko šest meseci. Zbog svoje kockarske zavisnosti dolazi u situaciju da duguje veliki novac lokalnim mafijašima i dobija otkaz na poslu. Svetlo na kraju tunela mu nudi vođa lokalnog klana – potrebno je da ubije čoveka u Koreji, a zauzvrat će njegov dug biti obrisan i vratiće mu se supruga.
Nong-Jin Nae potpisuje režiju i scenario koji je sličan kao njegov prvi film The Chaser. Glumac koji tumači Gu-Nama je svakako najsvetlija tačka, jer je njegova transformacija od slomljenog taksiste do krvožednog ubice izvedena impresivno.
Sol Kjung-Gu tumači Kanga, mrtvozornika koji dobija poziv policije zbog pronađenih raskomadanih tela u blizini reke. Deo policijskog tima je njegov bivši učenik Min, a oni prikupljaju dokaze koji ih dovode do Lia, ekstremnog borca za životnu sredinu. Svi misle da je slučaj rešen, ali problem nastaje kada bude kidnapovana Kangova ćerka.
Ovo je debitantski rad mladog i talentovanog režisera i scenariste Hjeon-Jun Kima, koji je nakon ovog filma (nažalost) skrenuo u žanr komedije. Njegov rad u ovom filmu je poprilično sirov, neposredan, prosto prenosi agoniju likova na gledaoca.
Autor filma I Saw The Devil nam ovoga puta donosi priču o konfliktu između mafije i policije ispričanu kroz lik Ja-Sunga, čoveka koji radi kao anderkaver policajac. Njego rad je bio toliko dobar da je vremenom dospeo do statusa desne ruke drugog čoveka u hijerarhiji mafije. Nakon smrti prvog čoveka klana, nastaje borba za vlast, a Ja-sung postaje marioneta njegovog predpostavljenog koji ima zadatak da utiče na izbor novog lidera.
New World je tipičan predstavnik južnokorejskog trilera u kome su centralna tačka filma likovi, dok se oko njih smenjuju gangsterski okršaji u odelima, akcione scene i nasilje. Nije toliko krvav kao što biste možda očekivali, a poseduje solidan broj tvistova. Ovo je prvi film u planiranoj trilogiji, a o nastavcima se za sada ne zna ništa. Prodata su prava za američki rimejk.
Bjung-Du je lokalni krimos koji je pod teretom brige o bolesnoj majci i nekoliko mlađih rođaka. Ne nailazi na razumevanje direktno nadređenog u gangu i zbog toga odlazi direktno kod šefa mafije Hvanga, koji je pod pritiskom korumpiranog tužioca. Bjung-Du brzo stiče poverenje Hvanga, ali mu pravi problemi nastaju kada na nagovor prijatelja postane konsultant na njegovom debitantskom filmu.
Režiser i scenarista Ha Ju je klasičnu priču o usponu i padu, smeštenu u kriminalnu okolinu, isprepletao sa drugim životom našeg junaka, tj. imamo uvid kako ga svet kriminalaca ometa u želji da brine o rodbini i vodi normalan život. Takođe, motiv glavnog junaka nije želja za moći, nego čist opstanak. Vredno je spomenuti i neku vrstu satire kako filmski radnici vide svet mafijaša. Zbog svega navedenog mi je A Dirty Carneval pravi južnokorejski gangsterski film, nešto kao The Godfather u SAD-u.
