Jasno je da živimo u svetu superjunaka (onom filmskom). Zaposeli su sve moguće ekrane, od onih u kućnim domovima do bioskopskih. Borba velika dva superherojska carstva (DC i Marvel) plamti već godinama i za sada pobedu odnosi, mnogi bi rekli, Marvel, bar kada se radi o filmovima. Kod serija je situacija drugačija, dok animiranim svetom suvereno vlada DC. Ipak, kako se najveća zarada vrti u filmskom svetu, gde se slevaju milijarde dolara, tu je i pritisak najveći.
Tako je Marvel izbacivao hit za hitom, ali u tome i dosadio, pa su filmovi počeli da liče jedan na drugi i da, ruku na srce i čast izuzecima, postaju dosadni. Poslednji u nizu, Thor: Ragnarok je napravio iskorak i poveo franšizu u drugi, izuzetno zabavan smer. Sa druge strane DC je, čini se, malo zakasnio sa trkom i stvaranjem filmskog ujedinjenog univerzuma, kako je to Marvel uradio. Tako se krenulo sa Man of Steel, pa je usledio Batman v Superman, Suicide Squad, Wonder Woman i poslednji Justice League. Prva tri su pretrpela velike kritike, meni su se svideli (dobro SS i nije toliko), dok je Wonder Woman pobrala lovorike i najavila svetliju budućnost za DC filmski univerzum. A potom, došao je Justice League.
Radnja se dešava nedugo nakon one iz Batman v Superman. Nakon što je Supermen poginuo, ceo svet je upao u očaj, izgubio nadu, a strah i nesigurnost postali su svakodnevnica. Kako to obično biva, takav svet je idealan za onoga koji želi da ga osvoji i pokori. I upravo jedna takva opasnost se nadvija nad Zemljom. Suočen sa tim, Betmen i Wonder Woman pokušavaju da okupe tim koji će se suprostaviti nadolazećoj opasnosti i spasiti svet…
Justice League je film koji sam željno očekivao iz više razloga. Prvo jer sam DC fan, drugo jer će nam predstaviti nove junake DC univerzuma i treće, jer je početna osnova za ostale samostalne filmove tih istih junaka i mnogih drugih. Međutim, zajedno sa željom, usled nekih budalaština ljudi zaduženih za film, došla je i zebnja kako će to na kraju ispasti. A ispalo je šaroliko, ako tako mogu da se izrazim. Promena režisera, dosnimavanje i presnimavanje određenih scena, izbacivanje gomile materijala na uštrb vremena (koje je prekratko za jedan ovakav film: 120 min), svekoliko hejtovanje po društvenim mrežama i javnosti pre nego se išta i ispililo iz DC jajeta. Sve je to na kraju donelo takav jedan, šaren, rastrzan film, koji ću vam, uprkos svemu, preporučiti.
Naime, ima tu dosta loših rešenja koje svima upadaju u oči. Prvi je, najveći ubadač očiju i glavni negativac, Stephenwolf. Bezvezan lik koji izgleda kao neki dopadljivi vilenjak, priča glasom Gandalfa i širi ljubav u vidu svekolikog pakla. Pravi haos, donosi užas, a opet niti vam je strašan, niti ga mrzite. Ravna linija i niti sličan onom iz stripa. Potom često, za neverovati loši efekti (obzirom na 300 miliona $ moralo je biti to savršeno). Rastrzan scenario, gde se vidi da je film dorađivan, sečen i sl. Posebno što je nekim likovima data dobra priča, pa ih možete i shvatiti, dok drugima nije. Međutim, sve to u stranu. Ono što je mene lično značajnije naljutilo je Betmen.
Mračni junak, jedini bez moći, a opet šef (iako mnogi priznati neće) ostalima sa supermoćima. Glavni strateg koji uvek sprovede svoje i nema problem da se suprostavi svima, uključujući Supermena. Pokretačka mašina čitave ekipe. E pa šta bi sa takvim tipom, pitam se ja čitavo vreme. Nešto kukumavče za Supermenom. Jadikuje kako bez njega ništa ne mogu i sl. A kad se Supermen pojavi u glavnom krljanju, došlo mi da plačem od muke kad sam video Betmenovu facu – kao malo dete kad ugleda svog najvećeg junaka uživo.
Bez obzira na to, treba reći zbog čega gledati Justice League. Kad se sve sagleda dobićete priliku da gledate omiljene junake zajedno na velikom platnu. Dobićete početak jedne priče koja ima mnogo naznaka da će iznedriti više novih priča, samostalnih, o prikazanim junacima i mnogim drugim. Dobićete odličnu saradnju i hemiju među glavnim likovima, članovima Lige. Zabavnog Fleša koji obećava isto tako zabavan sopstveni film. Akvamena i odličnog Momou koji je ovde imao premalo minuta, ali pleni svojom pojavom. Iako izgledom drugačiji od stripovskog, mišljenja sam da će biti odličan.
Dobićete Cyborga koji izgleda moćno. Wonder Woman koja nastavlja svoju odličnu rolu iz prethodnog filma. Konačno, Supermen se vratio i sad će da naplati debelo nekom ovu pauzu pod zemljom. Betmen. Hm. Neki drugi put o njemu. Svet su proširili, otvorili mnoga vrata kroz koja ćemo, nadam se proći zadovoljni na kraju. Iako ima loših CGI scena, ima i onih odličnih koje ćete uživati da gledate. Starog dobrog epskog fajta među superjunacima. Takođe, dobićete i ono što niste pre – humora prvenstveno u većim količinama i svetliji ton priče (što meni nije bolje, al ajde).
Dakle, solidna i zabavna dva sata vas očekuje u bioskopu. Priča o nastanku Justice League, njen sam početak i osnov za dalje. Tako treba posmatrati ovaj film i mislim da ćete tada izaći zadovoljni iz bioskopa. Ne kudite, već uzmite ponuđeno, koje je, uprkos mnogim problemima, još i ispalo dobro. Ne osvrćite se na kritike, trule paradajze, već doživite sami ovaj početak jednog uzbudljivog univerzuma koji tek treba da dođe. Vožnja puna muke, preko rupa, često dovede do odredišta gde ćete uživati, pa je i ta muka bila, na kraju, opravdana. Neka se malo više ugledaju na svoje animirane proizvode i mislim da će DC da konačno uskoči u prave šine.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
