Lana Vačovski (Lana Wachowski) i Endi Vačovski (Andy Wachowski) su svetsku slavu stekli trilogijom The Matrix za koju mnogi smatraju da je ispred svog vremena. Baveći se prvenstveno pisanjem naučne fantastike, a zatim i preuzimanjem rediteljskih štafeta, oni su postali cenjeno ime među poklonicima žanra, a njihov status je film Cloud Atlas samo dodatno učvrstio. Ipak, njihov najnoviji projekat, i pored silnih očekivanja, po kvalitetu nije uspeo ni približno da konkuriše prethodno nabrojanim filmovima, a usuđujem se reći da nije vredan ni potpisa ovih autora.
Glavna protagonistkinja Jupiter Džons (Mila Kunis) je ćerka ruske imigrantkinje koja je rođena na prekookeanskom brodu. U genima ima veliku ljubav prema zvezdama i planetama, i preodređena je za velike stvari. Realnost je drugačija, ona mladost provodi kao spremačica koja radi u bogataškim kućama, a sve menja dolazak Keina Vajsa (Channing Tatum), bivšeg vojnika koji je produkt genetskog inženjeringa. On joj saopštava da je dužan da je zaštiti jer je njen genetski potpis obeležava kao sledeću u redu za nasleđe, a to nasleđe žele da preuzmu tri člana porodice Abraksus, svako sa svojim motivima.
Evidentno je da tandem Vačovski ima prilično zanimljive i jedinstvene ideje koje su pokušali preneti na ovaj projekat, ali scenario je previše labavo napisan kako bi te ideje bile više razrađene. Stiče se utisak da ni sami nisu znali kako bi pojedine segmente objasnili, ili jednostavno nisu uložili dovoljno napora, pa sve to deluje neuredno i zamršeno. I u ranijim projektima su često bivali kritikovani zbog brojnih nelogičnosti, ali u Jupiter Ascending ih ima toliko da je to skoro tužno. Jednostavno mi je neshvatljivo da takva imena u svetu sci-fija potpisuju rad koji u nekim momentima postaje parodija samog sebe.
Sa druge strane, pojedini kritičari smatraju da su Vačovski nemamerno napravili kombinaciju sci-fija i komedije koja ne treba da bude ozbiljno shvaćena. Čak i da je to istina, a ima smisla za takve komentare jer postoji solidan broj ciljano smešnih scena, poredeći ga sa npr. Guardians of the Galaxy ti komenatari postaju besmisleni. Gardijansi su pravljeni sa tom namerom kao sci-fi koji će zasmejati publiku i on savršeno radi taj posao. Sa druge strane, Jupiter Ascending ima pojedine karakteristike tog filma, ali problem je što ga onda ne možemo shvatiti ozbiljno. Generalni zaključak je da ga ne može svrstati ni u ozbiljni ni u komični sci-fi.
Vizuelno film izgleda fantastično i zaista je vredelo gledati ga u 3d. Dosta pažnje je posvećeno detaljima i specijalnim efektima, ali jednostavno priča ne uspeva dovoljno da isprati taj kvalitet produkcije. Npr, na samom početku filma ćete biti svedok desetominutne jurnjave iznad neba Čikaga i divićete se fantastičnim vizielnim iskustvom, iako će vam glasić u glavi govoriti ok, dosta se jurili, dokle više.
U prilog tome ide i kasting koji je krajnje neprivlačan. Mila Kunis jednostavno nije za ovakav film i nemoguće je povezati se sa njom. Čejning Tejtum reprizira svoju karakterističu rolu nabildovanog mačo tipa, samo što ovoga puta ima klizaljke koje mu omogućavaju da lete (?). Šon Bin (Sean Bean), verovali ili ne, nije umro na kraju filma, dok je sveži dobitnik Oskara Edi Redmejn (Eddie Redmayne) u ulozi Baleksa Abraksasa pokazao kako ne treba da se glumi.
Jupiter Ascending je gledljivo ostvarenje koje ćete zaboraviti čim izađete iz bioskopa. Zagriženi fanovi i ozbiljniji gledaoci ovog žanra ga mogu doživeti kao uvredu za mozak, a ako ne pripadate ovoj grupi vam može pomoći da ubijete dva sata života i ništa više od toga.[yasr_multiset setid=0]
