Judas and the Black Messiah je biografska drama u režiji Šaka Kinga koji je potpisan i kao producent i jedan od scenarista. Nakon premijere na festivalu Sundance pre dve nedelje film je po bioskopima distribuiran od strane kompanije Warner Bros Pictures, dok je istovremeno strimovan na servisu HBO Max. Rad na ovom filmu je krenuo pre sedam godina, ali je nakon nekoliko propalih pokušaja uspešno snimljen 2019. godine.
Radnja filma je smeštena pred kraj šezdesetih godina prošlog veka i pratimo Freda Hemptona (Danijel Kaluja), mladog i harizmatičnog aktivistu koji vrši funkciju predsednika ogranka Crnih pantera u Čikagu. Svojim radom je privukao pažnju ljudi iz FBI i policije Čikaga, kojima je za uništenje njegove revolucije potreban čovek iznutra. Događaje posmatramo iz perspektive Bila O’Nila (Lakit Stenfild), mladića koji je sticajem okolnosti postao obaveštajac FBI i nevoljnio se infiltrirao u krug najbližih Fredovih saradnika.
Tokom trajanja filma vidimo posredna, ali detaljna objašnjenja o verovanjima i specifičnoj ideologiji Crnih pantera, kao i harizmu i stručnost Freda Hemptona da postane lider ljudi različitih rasa ili etničkih grupa kojima je zajedničko što pripadaju potlačenom i društvenom soju za koje osnovni principi i vrednosti SAD očigledno ne važe. Zbog svojih aktivnosti Panteri su punili novinske naslove, smatrani su teroristima i ljudima koji predstavljaju opasnost, pa vlasti nisu birali sredsta da tu organizaciju ugase, smatrajući ih direktnom pretnjom “našem načinu života”.
S obzirom da su se članovi organizacije ponašali kao vojska, da su imali svoj sistem upravljanja, da su nosili beretke i oružje, bilo bi besmisleno da scenario ignoriše potencijalne pretnje i eksalacije nasilja koje su okruživale Pantere. Priča njihove reči i dela stavlja u širi, dosta promišljeniji kontekst, pa mi vidimo da ovi ljudi nisu tražili borbu, već isključivo ravnopravnije uslove za život u svojim zajednicama. Prava koja su definisana deklaracijom o nezavisnosti SAD predstavljaju osnovu demokratije, ali kada ta prava traže potlačeni, vladajuća garnitura smatra da je to komunizam.
Iako je žanrovski definisan kao istorijska drama, Judas and the Black Messiah je pre svega zaista impresivan primer istorijske fikcije. Scenario pronalazi smisao između događaja utemeljenih na istorijskim događajima i likovima koji jesu postojali, ali su scene i dijalozi verovatno izmišljeni u pravom kontekstu. Organizacija jeste bila društvena, ali su priče u ovom filmu lične. Glavna tema jeste politika, ali je toliko dobro utkana u priču da ni u jednom momentu nisam osetio da sam zatrpan filozofijama ili ideologijom. Čak i odnos između Freda i Debore, za koji sam očekivao da bude kliše, sve više raste, sve do trenutka ispunjenog bespomoćnošću i tugom.
U ovim događajima i igrama politike i moći lik Freda Hemptona dođe kao junak neke Šekspirove tragedije. Od rane mladosti svedok nasilja nad afro-amerikancima, aktivista koji je naučio govore Martina Lutera Kinga i Malkolma X napamet, svestan je da će i njegov kraj biti nasilan. On u tome ne vidi problem jer je spreman da umre boreći se za druge. Organizuje programe za besplatnu hranu i obrazovanje, obraća se kriminalnim grupama i zaista je neverovano šta je sve čovek uspeo da postigne u svojoj 21. godini. Dok Fred u javnim nastupima poseduje snagu i veliko samopouzdanje, nekoliko scena u kojima vidimo njegovu ranjivost nam efektno predstavljaju njegovu ljudskost, naročito zbog toga što izgleda kao da čitavu zajednicu afro-amerikanaca drži na svojim leđima.
Sa druge strane, lik Bila nije klasičan negativac, već sitan kriminalac koji je došao u situaciju da spasi sopstvenu kožu, ali je u kontekstu Fredove priče postao pravi zlikovac. U njegovom već rasplamsanom unutrašnjem sukobu između potrebe za slobodom i sve većom paranojom, neočekivano se dodaje činilac na koji nije računao – lična podrška onome za šta se Fred zalaže. Dok je Danijel Kaluja toliko upečatljiv ovde da ga ne mogu posmatrati kao sporednog glumca, Lakit je sjajan u predstavljanju čoveka u kome se sukobljavaju sve veća anksioznost i sramota.
Judas and the Black Messiah je odlična dramatizacija istorijskih događaja, snažna osuda rasne nepravde, počast hrabrosti i strasti revolucije i biografski rad koji je u isto vreme i univerzalan i jedinstven.
moja konačna ocena: 10/10
