Za sve nas koji smo odrastali na filmovima 80-ih i 90-ih, akcioni filim zauzima posebno mesto i predstavlja veliki deo tog odrastanja. Te godine su obeležili neki od najboljih filmova svih vremena, onih kultnih koje možete gledati bezbroj puta. Određeni deo tih najboljih, posebnih, kultnih, pripada i akcionom žanru, koji je tada izrodio svoje perjanice i akcionog sam protiv svih ili die hard heroja kao besmrtnog lika filmske umetnosti. Mnogi se neće složiti, niti vole akcione filmove i smatraju ih manje vrednim, ali svaki pravi filmofil zna koliko je taj isti žanr napravio klasika, stvorio filmskih zvezda i upisao neizbrisiva slova na stranice filmske istorije. Pored holivudskih, veliku zaslugu i uticaj na akcioni žanr dala je i azijska kinematografija, gde sa pravom možemo reći da se ona iz Hong Konga posebno ističe.
Nakon toga neki drugi žanrovi su potisnuli pravi akcioni film i tek ponekad bi neki izronio. Tek poslednjih godina došlo je do popularizacije akcije kakvu znamo. Vratile su se neke stare snage iz penzije i ponudile novim generacijama staru akciju, umotanu u ruho današnje tehnologije i mogućnosti. Krenuli su opet da se snimaju akcijetine, vratili se die hard heroji i staro dobro prašenje i koreografije. Na ove poslednje opet je veliki uticaj došao iz Azije. Ovaj put iz Indonezije, gde je jedan film, po imenu The Raid, možda i zaslužan za celokupno oživljavanje akcionog filma i borilačkih veština kao neizostavnog dela istih. Tako, pre dve godine upoznali smo novu ikonu akcionog filma za novo doba po imenu Džon Vik, a danas upravo pišem o njegovom nastavku John Wick: Chapter 2.
John Wick: Chapter 2 nastavlja tamo gde je prvi stao. Samo par dana nakon krvavog pohoda, Džon vraća svoje ukradeno vozilo i sklapa mir. Zakopava svoje ratne sekire, ali istog momenta probuđeni demoni njegove prošlosti kucaju mu na vrata. Stara zakletva je došla da bude naplaćena. Džon odbija, moleći vlasnike krvlju potpisane zakletve, da ga ne prizivaju nazad. Međutim, ono što sledi neće mu dati izbora i moraće da ispoštuje ono na šta se obavezao. Oni koji su ga prizvali dobiće savršeno oružje za svoj plan, ali prizvati to oružje je i najveća greška koju su ikada napravili…
Prvi film je bio uspeh, a sa drugim su kreatori Chad Stahelski (režiser) i Derek Kolstad (scenarista) otišli korak dalje i doneli nam R rated, krvavu odiseju. U prvom delu smo imali određenu razradu samog Džonovog lika, onoga ko je bio, ko je postao, kao i razloge vraćanja na krvavi put i ono što ga je na tom putu vodilo i pokretalo. U drugom delu Džon pokušava da pokupi deliće sebe kao normalnog čoveka, koji su mu preostali. Međutim, oni brzo bivaju raspršeni i ostaju san, baš kao i njegova želja ili nada da je svet, kojeg je i sam on veliki deo, ostao iza njega.
Opet biva gurnut nazad u njega, ali ovaj put nema povratka. Ljubav ga je izvukla prvi put, a ista ga je vodila na poslednjem krvavom putu. Sada je ostala samo praznina, bes i patološka usredsređenost da naplati svima onima koji su mu naudili i stali na put toj naplati. U ovom delu, Babaroga je prizvana i ne može biti opozvana. Uništiće sve na svom putu, leševi će se gomilati, a svi pokušaji njenih protivnika da je zaustave, doneće samo veće gomile da budu uništene njenim besom.
Sa prethodno izrečenim može se i opisati sam film, jer ovo drugo poglavlje, sem malog sporijeg uvoda, predstavlja pravu krvavu odiseju našeg junaka. Akcione sekvence se samo nadovezuju jedne na drugu i imate osećaj da akcija ne prestaje uprkos čestim promenama pozornica na kojima se iste dešavaju. Zato me i podsetio na The Raid, gde takođe, nakon kratkog uvoda, kreće akcija bez prestanka i uživate u neverovatnim i brutalnim koreografijama oslikanim jakim bojama, na upečatljivim stripovskim postavkama scenografije. Upravo takvo je drugo poglavlje Džon Vika. Akcione scene su fenomenalne, realistično brutalne, sa svim prednostima koje donosi oznaka R Rated. To znači da je sve prikazano bez skrivanja. Krv frca na sve strane i uz jake zvuke pucanja vratova i udova donosi brutalnost u punoj snazi.
Boje su jake i upečatljive i zajedno sa scenografijom i kostimima prikazuju nestvarno lep svet plaćenih ubica, a taj svet je opasan, brutalan, uokviren strogim pravilima, ali isto toliko i sofisticiran, elegantan i prefinjen. Continental hotelska služba pruža razne usluge, potrebne svakom plaćenom ubici koji drži do sebe. Pod tim se misli na ekskluzivan smeštaj i sigurnost, ali i na najbolje kolekcije atraktivnog i smrtonosnog oružja, raznih informacija kao i usluge oklopa -u ovom slučaju dizajnerskih odela otpornih na metke.
Upravo u tim detaljima, fenomenalnoj kostimografiji i scenografiji vidi se posveta režisera svojim uzorima i prethodnom radu na hitovima kao što su Matriks, Osmi putnik, Hitman, Bekstvo iz LA, 300 itd, u kojima je učestvovao kao kaskader, glumac, pomoćnik režisera. Posvećenost modi i elegantnom izgledu svojih ubica, režiser u stvari odaje počast legendarnim akcionim filmovima nastalim iz produkcije Hong Konga, jer u svim tim filmovima ubice su uvek u dizajnerskim odelima i maksimalno kul dok rade to što rade. Pored mnogih odličnosti kojima frca Chapter 2, moram pomenuti i odličan soundtrack i neke totalitarno otkidajuće stvari.
Svi likovi su, baš kao što sam već naveo, maksimalno doterani, obučeni i opasno kul u svom perfomansu. Pored Rivsa koji se mnogo puta dokazao kao Mr. harizmatični kick ass, kao podršku u igranju živopisnih likova ima u odličnim Ian McShane, Ruby Rose, Common, Lance Reddick, Laurence Fishburne, itd. Sa manjim ili većim ulogama svi su redom odlični, ali bih uvek izdvojio legendarnog Cocksuckera McShane, ali i Rubi Rous, kao glavnog Rivsovog nemesisa. Nju imamo priliku gledati i u poslednjem delu Resident Evil-a i u XXX – Return of Xander Cage.
Kada sve saberemo i dobro zgužvamo u gomilu, dobijamo fenomenalan akcioni film za novo doba. Akcione sekvence, mnogo krvi, sjajne lokacije, vrhunska elegancija prožeta vrtoglavim koreografijama omotanim moćnom muzikom, kao da su se slile iz nekog stripa i zajedno sa živopisnim i kul likovima istog, obojile filmsko platno donoseći svakom pravom fanu akcionih filmova vrhunski užitak i zabavu. Dodatni bonus je i posveta akcionim filmovima zlatnog doba devedesetih, a posebno onima nastalim u filmskim radionicama Hong Konga.
Sve one dobre stvari akcionih filmova nalaze se u John Wick: Chapter 2 i odlično funkcionišu, tako da ostaje jedino da u njima uživate i čekate Chapter 3, za koji ni malo ne sumnjam da će nam uskoro i doći.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]